Javna diskusija o temi „Dobrobit i bezbednost žena u Srbiji“

Na Međunarodni dan ljudskih prava, kada se završava i kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ u Kruševcu je održana javna diskusija o temi „Dobrobit i bezbednost žena u Srbiji“. Tokom diskusije predstavljeni su rezultati istoimenog istraživanja koje je OEBS sproveo u Srbiji. Diskusiju je organizovalo Udruženje žena „Peščanik“ u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom iz Beograda, a u okviru projekta „Ženska dimenzija pristupanja Evropskoj uniji – Ljudska prava žena u dokumentima i procesima pristupanja Evropskoj uniji“

– Istraživanje koje je OEBS sproveo u nekoliko zemalja u regionu, uključujući i Srbiju, pokazalo je da 85 odsto žena u Srbiji veruje da je nasilje koje dolazi od partnera, poznanika ili nepoznate osobe vrlo ili prilično uobičajeno, što znači da taj procenat žena prepoznaje da je nasilje u porodici veoma rasprostranjeno. Međutim, više od četvrtine, odnosno29 procenata tih žena još uvek smatra da je nasilje u porodici privatna stvar i da ga treba rešavati u okviru porodice. Čak 19 odsto žena smatra da je žrtva sama na neki način izazvala nasilje – predstavila je rezultate istraživanja savetnica za rodnu ravnopravnost u Misiji OEBS-a u Srbiji Zorana Antonijević.

Ona je kazala da je istraživanjem bilo obuhvaćeno više od dve hiljade žena u Srbiji te da je isto istraživanje sprovedeno i u zemljama Evropske unije, što znači da su podaci uporedivi. 

– Žene su bile direktno pitane o različitim vidovima nasilja, a dodatnu vrednost čini to što su obuhvaćene žene starosti od 18 do 74 godine. Većina viktimoloških istraživanja rađena je na uzorku žena do 45 godina, jer se to računa u reproduktivni period. Zanimljivo je da su žene pitane i za prethodna iskustva nasilja u životu, od 15 godine, što znači da smo uspeli da obuhvatimo čitav životni ciklus žene, odnosno njenu izloženost nasilju – precizirala je ona.

Istraživanje se bavilo i pitanjem koliko je konflikt, koji je bio prisutan na našim prostorima, uticao na nasilje prema ženama.

– Sada imamo potvrdu onoga što smo pretpostavljali, imamo podatke crno na belo da je konflikt uticao na učestalost nasilja, odnosno da su u većem riziku one žene čiji su partneri, muževi ili članovi porodice učestvovali u nekoj vrsti konflikta – kazala je ona. Podaci dobijeni tokom istraživanja pokazuju da od žena pogođenih sukobom, koje su iskusile nepartnersko fizičko nasilje, njih 17 odsto povezuje doživljeno nasilje sa sukobom, a isto važi za 11 odsto njih koje su doživele fizičko nasilje od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera.  

Istraživanje je pokazalo i da nešto više od trećine žena smatra da su dobro informisane o tome šta treba da rade u slučaju da dožive nasilje, dok četvrtina njih procenjuje da nisu dobro informisane te da uopšte ne znaju šta treba da rade. Kvalitativno istraživanje je pokazalo da je poverenje u institucije veoma nisko, pogotovo u manjim sredinama. Podaci govore da i čak nakon najgorih incidenata fizičkog ili seksualnog nasilja koje su doživele žene nisu prijavljivale incident policiji. 

O radu Grupe za koorodinaciju i saradnju na sprečavanju nasilja u porodici u Kruševcu govorila je viša tužilačka saradnica u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu Marijana Ćirković koja je podsetila da je za godinu dana, do prošlog do ovog juna, pomenuta grupa održala 23 sastanka.

– Grupa radi u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i u tom periodu razmatrano je 712 slučajeva nasilja u porodici, stavljeno je 424 predloga za produženje hitnih mera od strane Osnovnog javnog tužioca, urađeno je 9 individualnih planova zaštite i podrške žrtvi – navela je ona. 

Napomenula je da se tužilaštvo suočava sa tim da žrtve nakon isteka period na koji je mera izrečena ne žele da sarađuju sa tužilaštvom, odnosno ne žele da svedoče čime se ostaje bez dokaza o izvršenom nasilju. Često, dodala je, ne postoji ni medicinska dokumentacija o tome te se mnogi slučajevi završe tako što se krivična prijava odbaci.

Tokom diskusije postavljeno je i pitanje da li žrtva treba da dokazuje krivicu nasilnika ili bi on trebalo da dokazuje da nije kriv, ko je nadležan za sprovođenje hitnih mera za koje sud donese rešenje. Predstavnice nevladinog sektora podsetile su da je nasilje u porodici specifično upravo zbog toga što je reč o osobama koje su emotivno povezane i koje vezuju zajednička deca i ekonomski odnosi. Ponovljeno je da do pravog rezultata može da se dođe jedino kroz zajednički rad svih institucija i uz kvalitetne obuke svih aktera kako bi tačno znali kako u kom trenutku treba da reaguju. 

J.B.