Jagoda: Voće sa malo kalorija i puno vitamina

Jagode su prvo sezonsko voće koje nas obraduje tokom proleća. Osim što su izuzetno ukusne, prepune su vitamina. Ima ih sve do jeseni , a uz brojne sorte pitomih, u našim krajevima dosta je rasprostranjena i divlja jagoda

Jagoda ne sadrži mnogo kalorija, sadržaj holesterola i masti je zanemarljiv, tako da je uz unos neophodnih vitamina i minerala, ovo voće dobro i za mršavljenje. Pored beta karotena, jagode su odličan izvor vitamina C, a sadrže i vitamin E, B1, B2, B6, PP, folnu kiselina, K 13.

– Od minerala, u jagodi ima fluora koji štiti zube, kalijuma koji blagotvorno deluje na bubrege, srce i kardiovaskularni sistem, ima i kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, cinka, joda, ali i hroma, broma koji je protiv nesanice, a sve uz malu količinu saharoze, pa je pogodan i za dijabetičare – kaže Dragana Andrejić, inženjer prehrambene tehnologije Poljoprivredno savetodavne stručne službe Kruševac.

Jagoda sadrži i obilje biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane , te oko 90 grama vode u 100 grama.

– Jagoda podstiče apetit, pa je preporuka da se jede pre glavnog obroka, za bolji rad jetre i tri puta dnevno. Ovo voće obiluju antioksidansima i fitonutrijentima, posebno fenolima, koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularni problemi, maligna oboljenja, čir na želucu, doprinose smanjenju holesterola. Fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva, a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje – ističe Andrejić, uz napomenu da jagode mogu biti alergen , te da treba biti oprezan kada se uvode u ishranu beba.

Pored ploda, i listovi jagode mogu biti od velike koristi za zdravlje.

– Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva i kao diuretik, protiv spoljašnjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Čaj od lista jagode spravlja se tako što se jedan gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode, ostavi desetak minuta da stoji pa se procedi – kaže naša sagovornica.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s desetak vrsta. Zbog povoljne klime, zemljišta i dovoljno sunca, naš kraj naročito pogoduje gajenju ove biljne vrste. U kruševačkom, pretežno se gaje rane i srednje rane sorte.

Zbog mnoštva sorti, uspeva od proleća do jeseni, a najpoznatije su Alba, Arosa,Kareza, Tardiva di Romanja, Kortina, Zenga prekosa, Čačanska rana, Čačanska krupna, Selena, Čendler, Redgauntlet , Sent Pjer, Diamante, Redčif, Marmolada, Albion, Pokahontas ….

– Jagoda se lako i brzo razmnožava živićima, a nije veliki probirač u pogledu zemljišta i položaja. Posle sadnje redovno i obilno rađa (20.000-30.000 kg/ha). Zbog veoma ranog sazrevanja racionalno zapošljava radnu snagu. Plodovi jagode predstavljaju veoma kvalitetnu, biološki vrednu i ekološki bezbednu hranu ukoliko se prilikom uzgoja i berbe pridržavamo svih pravila poštovanja karence hemijskih preparata za zaštitu – kaže Andrejićka, dodajući da se osim upotrebe u svežem stanju, jagoda može uspešno zamrzavati, prerađivati u sok, džem, marmeladu, slatko …

Pored brojnih sorti pitome jagode, kod nas je naročito rasprostranjena divlja jagoda, samonikla biljka koja raste gotovo svuda po šumskim padinama i livadama do 1600 metara nadmorske visine.

Šumska jagoda sadrži mnogo više vitamina nego sve ostale sorte koje su iz nje proizašle. Plodovi divlje jagode se beru od maja do avgusta u planinskim krajevima i osim konzumiranja u svežem stanju, kao i listovi i koren biljke, može se suštiti ili prerađivati.

D.P.