Istražujemo poreklo imena sela: Moba u Jošju

Na nekih šestaest kilometara od Kruševca smešteno je selo Jošje, rodno mesto rasinskog partizana Radovana Miloševića. Dugo se smatralo zaseokom Đunisa, a neobične priče o njemu zapisao je Zdravko Kostić.

Nekada su imanja današnjeg sela bila u sastavu obližnjeg manastira Sveti Roman. Starešina manastira je na tu teritoriju dovodio radnike na mobu, kako za vreme kopanja, tako i za vreme ubiranja letine i drugih poljoprivrednih radova.

Od manastira do sela imalo je dosta da se pešači, te su novi radnici često pitali: „Još koliko ima do imanja?”, a vodič im je odgovarao: „Još je Đunis”. Veruje se da je po ovim rečima selo dobilo ime.

Drugo predanje spominje jednog od radnika manastirskog imanja koga su zvali „Lebonja”. Pošto je bio lenj, uvek je prvi sedao za trpezu, a ustajao poslednji. Dok su drugi već uveliko radili, Lebonja je proveravao šta je kome ostalo od hrane u tanjiru te je „još jeo”.

Kada bi neko od radnika primetio njegovo odsustvo, upitao bi; „Gde je Lebonja?”, nakon čega bi usledio odgovor: „Eno ga – još je”. Smatra se da je „još je” bilo inspiracija za imenovanje sela.

Inače, Jošje je ratarsko i voćarsko seosko naselje razbijenog tipa, na levoj dolinskoj strani Ribarske reke. Površina atara iznosi 606ha, 2011. godine brojalo je 259 stanovnika.

J. Aksentijević

Foto: Boban Marinković