I noćas se treslo tlo u Srbiji: Serija zemljotresa zabrinjava javnost

Veliki zemljotres u Turskoj i Siriji, uznemirili su i uplašili ceo svet, kao i serija potresa u Rumuniji, čija je jačina bila toliko jaka da su se osetili u pojedinim gradovima naše zemlje. Protekle nedelje širom Srbije je zabeleženo nekoliko zemljotresa ne jačih od 2.5 stepeni po Rihterovoj skali, koje su osetili i Kruševljani, noćas aparati Seizmološkog zavoda Srbije zabeležili novi, sa epicentrom u mestu Vrnčani jačine 2,1 po Rihterovoj skali, koji jese osetio u Čačku.

Pokušali smo da saznamo koliko zemljotres može biti razoran, a kakvo je trenutno stanje u Srbiji i da li se mogu očekivati novi potresi saznali smo u razgovoru sa seizmologom Goranom Krunićem

Zemljotres, jedna od najstrašnijih prirodnih katastrofa, koja nastaje usled pomeranja tektonskih ploča i oslobađa veliku energiju, izaziva pravu paniku kod ljudi. Po rečima stručnjaka, razloga za strah nema, jer je trenutna seizmička aktivnost tla Srbije prilično stabilna.

– Nezavisno od katastrofalnog zemljotresa koji se desio u Turskoj a potom i onog sa epicentrom u Rumuniji sa manjom magnitudom, koji se osetio i u nekim delovima Srbije, pa nešto kasnije i zemljotresa u Hrvatskoj, seizmička aktivnost tla Srbije nije mnogo drugačija od uobičajene, što se može videti na internet prezentaciji Zavoda-rekao je za portal KrusevacGrad, Goran Krunić seizmolog u Republičkom seizmološkom zavodu.

Seizmička aktivnost tla se u nacionalnom Seizmološkom zavodu prati neprestano, a zahvaljujući velikoj preciznosti i kvalitetnom rasporedu seizmoloških stanica beleži i najmanje potrese, koji nisu čulno osetni.

Ipak, nije moguće predvideti kada će se zemljotres dogoditi, tj. dati kratkoročnu prognozu vremena, lokacije i magnitude zemljotresa.

-Prema iskustvu struke poznato je da će  posle jako velikih zemljotresa kao što je bio u Turskoj, seizmička aktivnost epicentralnog područja trajati dugo (mesecima), što znači da će se tlo smirivati, uz nove ali mnogo slabije potrese-kaže naš sagovornik.

Nemaju svi delovi naše zemlje istu seizmičku aktivnost, a  prema iskustvu, prikupljenim i obrađenim podacima iz dugog vremenskog perioda, kako sa teritorije današnje Republike Srbije, tako i neposrednog okruženja, napravljene su karte seizmičkog hazarda Republike Srbije, pa je poznato koje su to zone u Srbiji gde se može desiti seizmička aktivnost  određene magnitude.

-Za karte seizmičkog hazarda uzeti su povratni periodi od 95, 475 i 975 godina, što su stručni seizmološki standardi i one se mogu naći na sajtu Republičkog seizmološkog zavoda.Maksimalno oslobođena seizmička energija u Srbiji iz definisanih seizmičkih žarišta, po procenama, može biti oko 6 jedinica Rihterove skale – rekao je Goran Krunić  seizmolog iz Republičkog seizmološkog zavoda.

Najjači zemljotresi koji su pogodili Srbiju

Jedan od najjačih zemljotresa dogodio se 24. marta 1922. godine u Lazarevcu i bio je jačine 5,7 stepeni. Potres se osetio širom Srbije, u Beogradu je Tašmajdan „pukao na pola“, a povređene su 4 osobe. U Gornjem Milanovcu je, prema zvaničnim podacima, 15. maja 1927. zbog razornog zemljotresa jačine 5,9 stepeni po Rihteru život je izgubilo 7 osoba. Zemljotres jačine pet stepeni, pogodio je Kruševac 1. oktobra 1972.

Mnogi pamte zemljotres koji se desio 18. maja 1980. na Kopaoniku i koji je bio jačine 5,9 po Rihteru, iako nije bilo poginulih, povređeno je 30 ljudi na Rudniku. Nakon ovog potresa, tlo se smirivalo narednih pet godina.

Zemljotres u Mionici i okolini 1998. godine, jačine 5.6 stepeni, uništio je hiljade objekata u ovom kraju. Epicentar zemljotresa bio je u okolini Mionice i 1999, a iako je bio nešto slabijeg inteziteta od prethodog, naročito je uznemirio stanovnike centralne Srbije. Iste godine, zemljotres jačine od 5 stepeni po Rihteru zabeležen je u okolini Trstenika.

Poslednji zemljotres iznad 5 stepeni, dogodio se 2010. godine, 3. novembra, u blizini Kraljeva. Intenzitet mu je bio 5,5 stepeni, načinio je velika oštećenja, a poginule su 2 osobe.

Kako se meri jačina zemljotresa?

Rihterova magnituda je relativna mera oslobođene energije u zemljotresu, a uobičajene vriednosti magnitude nalaze se u granicama od jedan do devet, iako skala može biti više ili manje od te vrednosti. Intenzitet zemljotresa izražava stepen površinskih efekata zemljotresa – na građevinskim objektima, tlu i ljudima. Najrelavatnija i najdetaljnija skala je EMS-98 (Evropska Makroseizmička Skala iz 1998. godine) i ona razlikuje deset nivoa razornosti zemljotresa.

Na sajtu Seizmološkog zavoda piše da prvi stepen predstavlja neosetan zemljotres, koji mogu registrovati samo seizmografi, dok drugi stepen može osetiti veoma mali broj ljudi, obično kada se nalaze u stanju mirovanja. Zemljotres trećeg stepena može osetiti veći broj ljudi na zatvorenom, dok na četvrtom stepenu se može primetiti njihanje predmeta i podrhtvanje, ali bez oštećenja. Na petom stepenu zemljotres je još jači, izaziva paniku, uznemirava životinje na zatvorenom, budi ljude iz sna, a osećaju ga i  oni koji borave u prirodi. Jak zemljotes koji se javlja na šestom stepenu jačine uznemirava ljude i izaziva oštećenja u pokućstvu, ali i na mnogim zgradama. Zemljotres jačine sedmog stepena izaziva pravu paniku, ljudi napuštaju kuće, mnogi teško zadržavaju ravnotežu u stojećem položaju, a infrastruktura trpi veliku štetu, a na narednom, osmom stepenu, još veću. Opštu paniku izaziva zemljotres jačine 9 stepena, a 50 odsto objekata koje zahvati nisu upotrebljivi za stanovanje i korišćenje. Zemljotres jačine desetog stepena je pustošan zemljotres i uništiće većinu objekata, a u prirodi će izazvati odrone i klizišta.

M. Janković