Гроф из Милутовца

У породичној компанији која је прошле године прославила 30 година пословања и успешног рада „Grof of Milutovac“ традицију производње воћно – лозног садног материјала настављају Милорад Пантић и његов син Срећко

– Производњу садног материјала почео је мој деда, па отац, затим ја, а наставља и мој син Срећко у четвртој генерацији. У сталном радном односу у фирми је запослено 12 људи, ангажујемо сезонске раднике, а сада имамо раднике из Непала. Додатна радна снага обезбеђује се према потреби и на одређено време.

У току вегетативне године производимо више од три милиона јединица безвирусног садног материјала. Савремени садни материјал је безвирусни и сертификован је према стандардима ЕУ. Под садним материјалом је око 70 хектара земље и то у Милутовцу, Медвеђи, Грабовцу и Сталаћу.

Фирма располаже широким асортиманом пољомеханизације, а све досадашње инвестиције су реализоване из сопствених средстава и без икаквог кредита и помоћи државе или пословних банака – каже дипл. економиста Милорад Пантић, власник компаније.

Према његовим речима, Србија данас извози око 10 милиона јединица садног материјала, а деведесетих година 20. века само из Расинског округа је било 50 милиона комада и у посао је било укључено 20.000 људи.

Бруто приход ИХП „Прва петолетка“ у најбољим годинама био је једнак заради расадничара Србије, што су биле врло озбиљне бројке. Данас је питање колико има произвођача у земљи. Процењује се да се та цифра креће између 1.000 и 2.000 људи, не више.

Године 2005. ова фирма је увезла базни почетни материјал тзв. „мајке“ и цела производња је сертификована по стандардима ЕУ, без којих није могућ извоз у Европу.

– Држава није хтела да нас подржи и ми смо зато незадовољни. На пример, Северна Македонија субвенционише извоз садног материјал са пола евра, Република Српска са 0,30 евра, а код нас нема ништа. Разговарали смо о томе у Министарству пољопривреде и обећали су нам подршку за следећу годину.

Доведени смо пред колапс, а немамо ништа што имају светски произвођачи и самим тим смо неравноправни у конкуренцији на светском тржишту. Када смо ми имали 50 милиона садница, Италија је имала 5 милиона, а сада ми 10 милиона, а они 100 милиона јединица.

Извозимо у Европу и Азију, односно у 18 држава, што је значајно за привреду наше земље – истиче Пантић, који успешно обавља и функције председника Управног одбора Удружења произвођача воћно – лозног садног материјала и садница ружа Србије и председника Општег удружења предузетника општине Трстеник.

„Grof of Milutovac“ је трећи извозник у Општини Трстеник, после ППТ Петолетке и Амфенола, а убедљиво је први у пласману садног материјал на међународна тржишта.

– Тражимо да стручњаци Министарства пољопривреде дођу на имања произвођача и да се лично упознају са конкретним проблемима у производњи. Око 140 правних субјеката у Србији је у расадничарству.

Држава треба да да субвенције за подизање нових засада базног карактера, почетног материјала за производњу садница. До пре неколико година Уредба о пољопривредној производњи се усвајала у августу и септембру за наредну годину, а сада ево смо на крају маја и ње нема.

Уредбе нема и не знамо шта ће бити. Уредба о биљној производњи још увек није донета, не знамо шта нас чека, да ли ће бити субвенција и под којим условима – закључује власник ове компаније и челник расадничара Србије.

Ж. Миленковић