Gradski odbor DS-a: “Dan žena dočekujemo sa 9 femicida u prva dva meseca ove godine”

– Za nas je 8. mart pre svega simbol borbe žena za ekonomska, socijalna, politička prava. Tog dana mi nastojimo da se setimo svih onih žena za bolji položaj žena u svim oblastima života. Pozivamo sve građane i građanke da se sete onih žena koje su se, možda i vekovima, borile za izlazak žena iz jednog partijarhalnog sistema i izborile se da dođemo i do ovih prava koja danas imamo, mada su ona daleko od dovoljnih – rekla je na konferenciji za novinare u susret Danu žena, Goranka Vilimanović, predsednica kruševačkih demokrata.

Vilimanovićka je ocenila da, mada je i u Srbiji, kao i u svetu uopšte, naizgled došlo do izvesnog pomaka kada je o položaju žena reč, ono što se poslednjih godina dešava jesu vidljivi pokušaji da se žena vrati u partijarhalne obrasce i posmatra pre svega u kontekstu svoje reproduktivne uloge.

– Paradoksalno je što mi i u ovom trenutku imamo propise koji bi, da se dosledno sprovode, mogli da obezbede mnogo bolji položaj žena, njihovo veće učešće na mestima odlučivanja i efikasniju zaštitu od nasilja. Većina tih propisa i međunarodnih konvencija potpisana je ili doneta u vreme kada je DS bio na vlasti. Dakle imamo propise, ali se oni ne sprovode i zato je danas generalno položaj žena teži negošto je bio pre nekoliko godina – smatra Goranka Vilimanović.

Govoreći o učešću žena na mestima odlučivanja, Vilimanovićka konstatuje da, iako je povećan broj žena na visokim fuknkcijama, to predstavlja zapravo „kozmetičke“ promene, jer „i kada imate ženu na funkciji, ma kako visoka ona bila, uvek je iznad nje muškarac na višoj funkciji“. Nedostatak žena na mestima odlučivanja ilustruje i podatkom da je broj žena uopštinskim i gradskim većima na nivou Srbije  oko 14 odsto, a da u Rasinskm okrugu od 52 člana opštinskih i gradskog veća imamo 5,7 odsto žena.

– Kruševac ima bolju statistiku, ali je to kap u moru. Pritom, u Brusu, Ćićevcu i Kruševcu usvojeni su i akcioni planovi za poboljšanje položaja žena, ali finansiska sredstva za te akcione planove nisu izdvojena u budžetu. Što se pak, najvećeg broja žena koje ne učestvuju u javnom životu tiče, poražavajuća je činjenica da su, kako sada i zvanična statistika pokazuje, manje plaćene za svoj rad, da se nasilje nad ženama veoma blago kažnjava, a da se femicidi i dalje tretiraju kao porodične tragedije i na perfidne načine društveno opravdavaju i nedovoljno kažnjavaju.

Govoreći o negativnoj kampanji koja se prema ženama vodi kada je o natalitetu reč, Ljiljana Stojanović, članica Gradskog odbora DS-a, uz podatke da je u 2016. godini u Kruševcu zabeleženo 1000 umrlih više nego rođenih, podseća da pronatalitetna politika nije zadatak žena nego države.

– Država je ta koja mora da stvori uslove za porast nataliteta. Ona je ta koja treba da obezbedi posao, uslove za stanovanje, mesta u vrtićima kojih o nema, da prilagodi radno vreme vrtića i svih drugih servisa radnom vremenu koje sada u Srbiji za žene nije ustaljeno. Tu su i poslodavci koji neretko daju otkaz ženi čim zatrudni i mi ne možemo da pričamo o nekoj pronatalitetnoj politici ukoliko država sve to ne uredi  – navodi Ljiljana. Ženama nisu potrebni nikakvi slogani da bi se  uključile u demografsku politiku, ne treba im prozivanje ni crkve ni desnice. Ženama je potreban posao, potrebna im je zdravstvena i socijalna sigurnost, ocenjuju predstavnice ovdašnjih demokrata.

Dramatična situacija je i kada je reč o nasilju prema ženama, upozorile su članice Demokratske stranke, podsećajući da su u Kruševcu samo u dva dana dogodila dva femicida. Ono što žene trpe je ekonomsko, socijalno i svako drugo nasilje, podsetila je potpredsednica kruševačkog odbora, Svetlana Vučićević.

– Žene trpe i veliki pritisak zbog mizoginije kojoj su izloženi svaki put kada se pojave u javnosti ili na poslu, gde se ne odmerava njihovo znanje, obrazovanje i sposobnost, već izgled i odevanje, trpe i dodatne političke pritiske jer teže dolaze do posla od muškaraca.  Nasilje nad ženama je zaista poražavajuće iako je doneti i Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama – kaže Vučićevićka, dodajući da su onovni uzroci u tome što institucije koje treba da zaštite ženu  ili deluju nedovoljno ili ne deluju uopšte, ali i u blagom kažnjavanju nasilnika.

Članice DS-a postavile su pitanje šta je sa obećanjem da će Kruševac dobiti sigurnu kuću, da će Srbija imati nacionalni SOS telefon, te zašto je Zakon o ravnopravnosti polova tako teško doneti.

– Da li je problem u tome što zakon predviđa da žene učestvuju na mestima odlučivanja u skladu sa time koliko ih ima u stanovništvu, a ima ih više od 50 odsto, ili u skladu sa školskom spremom, a čine 60 odsto onih koji imaju diplome fakulteta – pitala je predsednica kruševačkih demokrata i ocenila da je sa ovakvom praksom „licemerno pričati o približavanju Evropskoj uniji, o poštovanju ljudskih i ženskih prava“.