Evropa u mom dvorištu III

Postavljeno: 09.01.2017

SLOBODE

Piše: Nenad Krstić

Da bi došli u situaciju da jednog dana postanemo punopravna članica Evropske unije moraćemo da prihvatimo mnoge vrednosti i principe koje ona neguje. Sa druge strane, to ne znači da ćemo morati da prihvatimo baš sve što se od nas traži. Državama članicama sadašnjim, ali i budućim, dozvoljeno je da odaberu do kog nivoa će se integrisati u određenim oblastima, budući da je proces evropskih integracija za svaku državu specifičan i prilagodljiv osobenostima i potrebama koje imaju.

Ne moraju sve države da istovremeno pristupe određenim mehanizmima integracija, a nekim ne moraju uopšte, što omogućuje postojanje različitih brzina u ovom procesu.

Na primer, nisu sve evropske države članice Evropske unije potpisale Šengenski sporazum, kao što nisu sve ni postale članice evro-zone.

Iako ne moramo sve da prihvatimo, osnovne vrednosti svakako moramo jer u suprotnom nema svrhe da idemo dalje evropskim putem.

Medju osnovne sigurno spadaju tkzv. četiri slobode – slobode kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, na kojima se zasniva unutrašnje tržište. Sloboda kretanja robe obuhvata ukidanje carina i taksi sa podjednakim efektom, usvajanje zajedničke carinske tarife prema trećim državama, zabranu količinskih mera i ograničenja i reformu državnih monopola.

Sloboda kretanja ljudi znači da svaki građanin država članica ima pravo da se preseli, nastani i zaposli bilo gde u Evropskoj uniji.

Sloboda pružanja usluga omogućava slobodno pružanje usluga u svim državama članicama, a sloboda kretanja kapitala zabranjuje postavljanje prepreka za kretanje kapitala kako između država članica tako i, uz određene izuzetke, između država članica i trećih država.

Prihvatanje ovih sloboda zahtevaće mnogo promena u našim navikama i shvatanjima, budući da već dosta dugo živimo u okruženju koje ne neguje navedene vrednosti, a problemi mentaliteta naših ljudi i nespremnosti na promene su prepoznati medju najznačajnijim faktorima koji usporavaju proces ulaska naše zemlje u Evropsku uniju.

Realno, nemamo mnogo izbora jer se nismo nešto proslavili u izgradnji sopstvene države. Isuviše dugo živimo u državi koja se neprestano raspada i smanjuje, u kojoj je postavljanje raznih prepreka i medja bio uslov napretka i opstanka odredjenih interesnih grupa, u kojoj visok procenat nezaposlenosti i siromaštva oblikuje odnose na tržištu rada, dok principi pravne države nisu nikada bili dalje od nas.

Slobode? Teoretski, dobro zvuči, u praksi, nemamo previše iskustva i plašimo se, više volimo sigurnost, pa makar i bez sloboda.

Nenad Krstić, po obrazovanju lekar, predsednik je Udruženja građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt“ iz Kruševca, koje postoji od 2007. godine. Bavi se projektnim menadžentom, vodio je više složenih projekata u javno-civilnom partnerstvu koje je finansirala Evropska unija. Predavač je u oblasti upravljanja projektnim ciklusom i strateškog planiranja.
Tekst je deo projekta “Evropa u mom dvorištu – kako članstvo u EU utiče na svakodnevni život građana i građanki” koji se realizuje uz podršku Grada Kruševca

Ostale vesti

back-to-top