Evropa u mom dvorištu III

SLOBODE

Piše: Nenad Krstić

Da bi došli u situaciju da jednog dana postanemo punopravna članica Evropske unije moraćemo da prihvatimo mnoge vrednosti i principe koje ona neguje. Sa druge strane, to ne znači da ćemo morati da prihvatimo baš sve što se od nas traži. Državama članicama sadašnjim, ali i budućim, dozvoljeno je da odaberu do kog nivoa će se integrisati u određenim oblastima, budući da je proces evropskih integracija za svaku državu specifičan i prilagodljiv osobenostima i potrebama koje imaju.

Ne moraju sve države da istovremeno pristupe određenim mehanizmima integracija, a nekim ne moraju uopšte, što omogućuje postojanje različitih brzina u ovom procesu.

Na primer, nisu sve evropske države članice Evropske unije potpisale Šengenski sporazum, kao što nisu sve ni postale članice evro-zone.

Iako ne moramo sve da prihvatimo, osnovne vrednosti svakako moramo jer u suprotnom nema svrhe da idemo dalje evropskim putem.

Medju osnovne sigurno spadaju tkzv. četiri slobode – slobode kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, na kojima se zasniva unutrašnje tržište. Sloboda kretanja robe obuhvata ukidanje carina i taksi sa podjednakim efektom, usvajanje zajedničke carinske tarife prema trećim državama, zabranu količinskih mera i ograničenja i reformu državnih monopola.

Sloboda kretanja ljudi znači da svaki građanin država članica ima pravo da se preseli, nastani i zaposli bilo gde u Evropskoj uniji.

Sloboda pružanja usluga omogućava slobodno pružanje usluga u svim državama članicama, a sloboda kretanja kapitala zabranjuje postavljanje prepreka za kretanje kapitala kako između država članica tako i, uz određene izuzetke, između država članica i trećih država.

Prihvatanje ovih sloboda zahtevaće mnogo promena u našim navikama i shvatanjima, budući da već dosta dugo živimo u okruženju koje ne neguje navedene vrednosti, a problemi mentaliteta naših ljudi i nespremnosti na promene su prepoznati medju najznačajnijim faktorima koji usporavaju proces ulaska naše zemlje u Evropsku uniju.

Realno, nemamo mnogo izbora jer se nismo nešto proslavili u izgradnji sopstvene države. Isuviše dugo živimo u državi koja se neprestano raspada i smanjuje, u kojoj je postavljanje raznih prepreka i medja bio uslov napretka i opstanka odredjenih interesnih grupa, u kojoj visok procenat nezaposlenosti i siromaštva oblikuje odnose na tržištu rada, dok principi pravne države nisu nikada bili dalje od nas.

Slobode? Teoretski, dobro zvuči, u praksi, nemamo previše iskustva i plašimo se, više volimo sigurnost, pa makar i bez sloboda.