Dve decenije Rezolucije “Žene, mir, bezbednost” pokazale brojne izazove u primeni

Ove godine se obeležava dvadeset godina od donošenja Rezolucije 1325 “Žene, mir, bezbednost” te se analiziraju dometi i rezultati njene primene. Reč je o rezoluciji donetoj na inicijativu civilnog sektora i braniteljki mira, nakon rata u bivšoj Jugoslaviji i etničkog sukoba u Ruandi, a podrazumeva veće učešće žena u izgradnji mira. Rezolucija pod mirom i bezbednošću podrazumeva lično osećanje bezbednosti građana i građanki ne samo od fizičkog nasilja već i od ekonomske nesigurnosti, pretnji mogućim nasiljem. Bezbdenost se tumači ne kao državna bezbednost već kao ljudska bezbednost u svakom smislu, koja podrazumeva i ekološku i naprimer, trenutno veoma aktuelnu, zdravstvenu bezbednost

Kruševačko udruženje žena “Peščanik” organizovalo je tim povodom okrugli sto, na kome se razgovaralo o primeni pomenute Rezolicije. Tokom diskusije je konstatovano da su “Peščanik” i organizacija “Žene Mitrovice za ljudska prava”, koje partnerski sprovode projekat susreta žena iz Srbije i sa Kosova, primer dobre prakse kako sa lokalnog nivoa može da se doprinese primeni pomenute Rezolicije. 

– Brojna istraživanja u svetu su pokazala da  vlade ne predvidjaju budžetska sredstva za aktivnosti iz okvira Rezolucije. Osim toga u našem regionu još uvek postoje brojni stereotipi, a svakako je neophodno podići znanje čitave zajednice o Rezoliciji 1325 – rekla je predednica Udruženja žena „Peščanik“ Snežana Jakovljević povodom obeležavanja dve decenije primene te Rezolucije. 

Govoreći konkretno o području Rasinskog okruga ona je kazala da, iako su pri ovdašnjim lokalnim samoupravama osnovani Saveti za bezbednost, nema dovoljno informacija o tome šta oni konkretno rade.  

– U konktaktima sa sa lokalnim upravama iz Rasinskog okruga „Peščanik“ je saznao da su pomenuti Saveti osnovani, ali da ponegde dugo nije bilo imenovanja članova, ili u njima nije bilo žena, niti organizacija civilnog sektora koje tu treba da budu, dok su bile zastupljene odredjene organizacije kojima u tim savetima nije mesto – navela je Jakovljevićka. 

Ona je napomenula da „Peščanik“ sa organizacijom „Žene Mitrovice za ljudska prava“ , pod pokroviteljstvom švedske Fondacije za mir  i rodnu ravnopravnost Kvina til kvina, sprovodi projekat susreta žena iz Srbije i sa Kosova, odnosno žena sa područja Rasinskog okruga i Kosovske Mitrovice. 

– Na ovaj način je otvorena mogućnost da se sretnemo, upoznamo, razbijemo predrasude, vidimo kako žene mogu da doprinesu miru i šta su prioriteti žena kada govorimo o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Dosadašnji zaključci su da žena nema na mestima odlučivanja u vezi sa tim pitanjem, ženske organizacije nisu konsultovane o prioritetima. Medjunarodna zajednica mora od naše Vlade da traži da mnogo više sprovodi rezoluciju 1325, da uključi žene u proces pregovaranja izmedju Beograda i Prištine, da konsultuje ženske organizacije i da podrži incijative poput ove i druge loklane i nacionalne incijative koje doprinose pomirenju i boljim odnosima – navela je Jakovljevićka. 

Predsednica partnerske organizacije „Žene Mitrovice za ženska prava“ Vetone Veliu smatra da je nakon izbora na Kosovu učinjen pomak jer nova Vlada medju 15 ministara ima šest žena kao i predsednicu Skupštine. 

– To su žene koje imaju kapacitete, koje će sigurno doneti promene, verujemo da će to da doprinese i dijalogu Kosova i Srbije. Dobrosusedstvo je jedna od tačaka u pregovorima, naše dve organizacije su krenule malim koracima, najpre smo razgovarale Snežana i ja, potom smo uključile naše organizacije, a sada je u ovaj dijalog uključeno više od 50 žena. Ne samo da smo dobile dodatne informacije već smo kreirale dijalog izmedju sebe. Žene kao žene su svuda iste, zahtevi prema nama su isti, nalazimo se u istim situacijama – rekla je Veliu.

Da su izazovi u primeni Rezolucije 1325 kako u svetu tako i u regionu brojni potvrdila je savetnica za rodnu ravnopravnost Misije OEBS u Srbiji Zorana Antonijević. 

Ona je objasnila da je studija slučaja sprovedena u pet zemalja koje su donele nacionalne akcione planove za sprovodjenje Rezolucije pokazala da je više pažnje posvećeno učešću žena u policiji, vojsci, a znatno manje njihovom učestvovanju u pregovaračkim procesima. Takođe, nije uspostavljen dobar način kontrole sprovođenja akcionih planova niti je izdvajano dovoljno novca iz bužeta za te namene. 

Predstavnica republičkog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Ljiljana Lončar napomenula je da je Srbija od usvajanja pomenute Rezolicije usvojila dva akciona plata za njeno sprovođenje, 2010. i 2017. godine. Ona je potvrdila da se ne izdaja dovoljno novca, kazavši, međutim, da su prepreke i nepostojanje jasnih mehanizama kontrole sprovodjenja tih aktivnosti, ali neretko i nedovoljnih kapaciteta, pogotovu na lokalnom nivou.  

Tokom diskusije predstavnica kruševačkog udruženja Alternativni centar za devojke Andrijana Kocić je napomenula da civilni sektor, koji je svojevremeno i bio inicijator usvajanja Rezolucije tokom protekle dve decenije nije uspeo da institucijama nametne ono što je zaista bitno, a to je bezbednost pojedinca u svakodnevnom životu, na svakom nivou. 

– Naš uticaj na donosioce odluka je mali jer se oni menjaju, politke naše i politike donosilaca odluka nisu jednake, zato što mi nismo uspele da nametnemo političarima ono što je bitno, naša bezbednost na svakodnevnom nivou – kazala je Kocićka. 

J.B.