Dragan Azdejković, direktor Gradske toplane o početku grejne sezone: Obezbeđeno grejanje – ne i pregrevanje

Gradska toplana greje korisnike od 14. oktobra i nema većih problema na mreži. Temperatura koju su obavezni da isporuče korisnicima je 19 plus minus 1 stepen, rešen je problem grejanja rubnih područja, ali i pregrevanja nekih delova grada. Odustajanje od naplate po potrošnji, kao odluka koja čuva socijani status korisnika,  koštaće ovo gradsko preduzeće između 150 i 200 miliona dinara, a Azdejković podseća građane da su dobili još dve do tri godine da reše problem izolacije i dotrajale stolarije, te tako obezbede da kada se posle 2020. godine plaćanje po potrošnji konačno uvede, računi za utrošenu toplotnu energiju ne bude višestruko veći od sadašnjih

Grejna sezona je, kaže za krusevacgrad Dragan Azdejković, počela bez većih problema, ali sa povećanom opreznošću zbog radova koji su tokom leta izvođeni kako na postrojenjima, tako i na mreži.

–Po prvi put je Gradska toplana 15 dana pre početka grejne sezone vršila hladne probe zbog činjenice da smo sami radili remont kotlova, a osim toga, imali smo intervenciju u Takovskoj gde su menjane sve cevi i imali smo dosta posla na terenu. Ustanovili smo da su protoci dobri i da su pokrivena sva područja. Sa toplim probama krenuli smo 12. oktobra, a sa grejanjem od 14. oktobra. Građani treba da znaju da mi imamo uputstvo koliku energiju možemo da šaljemo u odnosu na određenu spoljnu temperaturu. Takođe, prvih 5-6 dana ne smemo maksimalno da opteretimo sistem bez obzira na spoljnu temperaturu jer bi to dovelo do većih havarija. Ovako smo imali manje havarije u Čolak Antinoj i Čupićevoj, ali smo ih trenutno rešavali. Sada nema  ozbiljnijih kvarova i više nemamo pritužbe.

Svi energenti za predstojeću sezonu obezbeđeni su na vreme, trenutno je na lageru blizu 10 hiljada tona uglja, a svakodnevno stiže između 300 i 400 tona. – Za celu sezonu je potrebno oko 32 hiljade tona, i mi sada pravimo veće zalihe jer se od 22. decembra do 10. januara ne vrše isporuke, a to je prema iskustvima iz ranijih godina i najhladniji period. Do nove godine nabavićemo još oko 4000 tona najkvalitetnijeg uglja koji se koristi samo kad su veliki minusi.

Novina je, objašnjava Azdejković i da nove podstanice koje je Toplana postavljala preko programa KFW banke, u skladu sa standardima koji se primenjuju u Srbiji, imaju ugrađeno automatsko isključivanje grejanja kada je spoljna temperatura 12 setpeni.

–Mi smo grejali i kada je bilo toplije, ali automatske podstanice ne prepoznaju grejanje na tim temperaturama, pa smo morali da ih ručno aktiviramo. S obzirom na to da ih ima oko 300, to se ne može uraditi za jedan dan. Zato smo imali pozive građana nekoliko prvih dana, čak i kada je spoljna temperatura bila 19 ili 20 stepeni. Sada smo uspeli i nema većih problema, prema gradu iz centralnog izvora ide 50 stepeni.

Na pitanje kolika je temperatura u stanovima korisnika, Azdejković podseća da je Topana u obavezi da poštuje zakonsku regulativu koju donosi Ministarsvo energetike, te da su u skladu sa njom, sa korisniicima sklopljeni ugovori  koji je obavezuju da isporuči toplotu za temperaturu od 19 plus minus 1 stepen.

– Mi tolerišemo 20 plus -minus 1. Znam da mnogima ta temperatura nije dovoljna, ali sigurno je da je u 90 odsto stanova ta temperatura iznad 20 stepeni. Rešili smo problem zagrevanja rubnih područja, ali i pregrevanje nekih delova grada. Dešavalo se da centar grada ima takvo grejanje da su otvarali prozore i to je iritiralo ljude koji nisu imali adekvatno grejanje. E sada nema takvih razlika.  Čak smo prošle godine imali i pritisak tih ljudi koji su navikli da ih Toplana greje na 25, 26 stepeni, pa kad im je temperatura pala na 21, 22, svi su reklamirali.

Uz napomenu da je Toplana zbog građana odustala od naplate po utrošku toplotne energije, Azdejković apeluje na njih da naredni period iskoriste da poboljšaju energetsku efikasnost svojih stanova.

– Treba još reći da su i privreda i budžetski korisnici prešli na plaćanje po potrošnji, a da su građani jedina zaštićena kategorija. Podsetio bih ih kako je bilo prošle godine kada smo im davali uporedne račune koji su pokazivali kolika je njihova stvarna potrošnja. To je za većinu bio šok jer se dešavalo da nekima čiji je račun bio 6-7 hiljada, uporedni dođe na više od 20.000. Većina njih je mislila da je to neka proizvoljna faktura, ali nije, jer mi imamo merače kojio se baždare i oni pokazuju tačnu potrošnju energije – objašnjava Azdejković i dodaje da je ove godine odlučeno da se ne primenjuje naplata po potrošnji, ali da je time odluka samo odložena i da će se primenjivati  posle 2020. godine.

– Sve nove zgrade sagrađene u poslednjih pet godina imaju kalorimetre. Mi sa tim zgradama nemamo problema zato što je uz konsultacije sa nama urađena dobra izolacija, dobra stolarija. Problem su stare zgrade, gde su gubici u sekundaru, gde je izolacija loša i gde jednostavno energetska efikasnost tih zgrada ne postoji. Zbog toga bih zamolio građane da ovaj novac koji sada, odlaganjem plaćanja po potrošnji štede na grejanju, usmere na rešavanje problema izolacije ili stolarije u svojim stanovima – poručio je Azdejković, dodajući da razliku između plaćene i stvarno utrošene toplotne energije trenutno pokriva Gradska toplana, te da ona iznosi od 150 do 200 miliona dinara, zavisno od zime.

Azdejković je podsetio i da cena grejanjanije povećavana od 2012. do 2017. godine, te da je i sada, sa cenom od 82 dinara po kvadratu kruševačka Toplana među pet najjeftinijih toplana u Srbiji. Toplana finansijski dosta teško posluje, kaže Azdejković, ali je spremna da obezbedi normalnu grejnu sezonu.

Na pitanje da li je Grad finansijski pritekao u pomoć, s obzirom da je deo prihoda Toplane izgubljen zbog čuvanja socijalnog statusa građana, Azdejković kaže da Toplana ima deo sredstava koji Toplani pripada iz gradskog budžeta redovno finansira.

– .Toplana je prošle godine dobila oko 30 miliona dinara pomoći. Mi jesmo u problemima, ali na nama je da izguramo sami. Radimo na strategiji izlaska iz ove sitacije. Moram da podsetim građane da jsu od 2009. do 2012. cene povećane 45 odsto, da smo za kredite koje smo nasledili morali da izdvojimo 670 miliona dinara i ako uzmete da je godišnja plata radnika Gradske toplane 190 miliona, a da su naši prihodi bili 660 miliona, videćete da je godinu i po dana Toplana radila samo za kredite koje je nasledila i za platu. A trebalo je da finansirate dve grejne sezone – jedna grejna sezona košta 3,5 miliona evra.

Najzad, na pitanje da li građani mogu očekivati sigurnu grejnu sezonu, Azdejković je odgovorio:

– Kada govorimo o celoj grejnoj sezoni, ja nikada građanima nisam rekao da mogu biti sasvim opušteni. To je zato što mi imamo kotlove iz 82. godine, to je  kotao koji više nema originalne rezervne delove. Osim toga, mislim da smo jedina toplana koja ima iz jednog izvora 44 kilometra toplotne mreže. Za njenu rekonstrukciju potrebno je oko 6 miliona evra, a mi smo do sada uložili oko 1,5 miliona evra sopstvenih sredstava. Zato ne mogu da kažem da neće biti problema. Problemi će  se javljati, samo je bitno kako ćemo mi reagovati i kojom brzinom ih možemo rešavati. Samo mogu da zamolim za razumevanje da, kad se desi problem, građani imaju strpljenja i da obećam da ćemo ih otklanjati u najkraćem mogućem roku.