Dobitnik godišnje nagrade UNS-a za reportažu Dragoslav Gogić: Imponuje priznanje kolega

Nakon skoro tri decenije u novinarstvu i tridesetak priznanja za reportaže i dokumentarne filmove na domaćim i stranim festivalima, esnafska – nagrada kolega iz Udruženja novinara Srbije za reportažu, stigla je u ruke Dragoslava Gogića, novinara u kruševačkom dopisništvu Radio televizije Srbije. Nagrađen je za TV reportažu „Život na Ibru – mirno, a napeto“, koju je uradio sa kolegama iz dopisništva, Bratislavom Kostićem, koji je snimao i montirao, te Dejanom Jankovićem koji je asistirao.

U razgovoru sa GRAD potvrđuje da ova nagrada ima posebnu težinu.

– Ovo je prva nagrada od kolega, moram da priznam da posebno imponuje jer su u komisiji bili ljudi od pera, od mikrofona, a među dobitnicima godišnjih nagrada su značajna imena našeg novinarstva – kaže Dragoslav Gogić.

Nagrađena reportaža emitovana je u emisiji Radio televizije Srbije „Trag“, 1. maja prošle godine.

– To je emotivna priča, spontana. Govori o životu ljudi na severu Kosova i Metohije, o tome kako razmišljaju, šta rade, kako žive. Snimali smo na celom severnom delu Kosova i Metohije, od vodozahvata Gazivode, preko Zvečana, Leposavića, manastira Banjska i Sokolica i naravno, u severnom delu Kosovske Mitrovice. Bili smo i na brdu Zvečan, gde je naša zastava, koja je simbol opstanka našeg naroda na Kosovu i Metohiji, ona se vidi sve do Kosova Polja – kaže Gogić.

Reportaža je, dodaje, nastala prošlog aprila tokom četvorodnevnog boravka ekipe kruševačkog dopisništva u Kosovskoj Mitrovici.

– Naše ekipa je tokom cele godine prisutna na Kosovu, pratimo tamošnja dešavanja.  Tada smo imali manje dnevno informativnih obaveza i nastala je ova priča. Reportažu je snimao i montirao Bratislav Kostić, asistirao je Dejan Janković. Za dobru reportažu potrebna je dobra ekipa, sinergija, naporan rad, snimali smo četiri, montirali sedam dana. Ova nagrada je, zapravo, nagrada za celo kruševačko dopisništvo – napominje Gogić.

Da je upravo taj žanr njegovo novinarsko opredeljenje potvrđuje i tridesetak nagrada koje je na domaćim i svetskim fesivalima dobio za reportaže i dokumentarne filmove. Ne krije da ga je do tih uspeha vodila neizmerna posvećenost i predanost planinama, te da su televizija i planinarenje dve njegove ljubavi pred kojima jedino porodica ima prednost.

– Nije lako baviti se novinarstvom u dnevno – informativnom programu koji zahteva brzinu, angažovanost, tačnost. Međutim, kroz dokumentarni programu mogu da izrazim, mogu da pokažem svoje ideje, pogotovu kada su planine u pitanju. Tako sam počeo sam i da snimam. Kada sam krenuo u velike planine, počeo sam da učim da snimam i da montiram. Moj najnoviji film „Evropski pešački korak“ je moje autorsko delo, napisao sam scenario, snimio i izmontrao – navodi on.

Iza sebe ima više od dve hiljade reportaža, 37 dokumentarnih filova različite tematike. Najviše je posvećenih planinama jer je pasionirani alpinista i planinarski vodič. Put vrhova krenuo je u sedmom razredu osnovne škole. Tokom više od četiri decenije osvajao je najpre domaće te stigao do najviših svetskih planinskih vrhova. Ispenjao je 35 vrhova preko četiri hiljade metara, dvanest viših od pet i šest hiljada metara, među kojima su Ajland pik na Himalajima, Kilimandžaro, Ararat, Damavand, Kavkaz, Mon Blan, Grosglokner, Visoki Atlas, Sijera Nevada te najviši vrhove skoro svih evropskih zemalja. Navodi i da je sa kamerom u ruci dosegao 7.200 metara na Himalajima, u reonu Čo Oju na Tibetu.

Petnaestak njegovih filmova, među kojima su „Tirkizna boginja Tibeta“, „Šapat Kilimandžara“, „Sa pogledom na Everest“, „Durmitor, s proleća“, „Na putu za Veliki kanjon“, „Damavand – gospodar persijskog srca“ prikazano je u osam evropskih zemalja. Montirala ih je Ivana Neckov Grubišić u kruševačkom dopisništvu RTS-a. Iz našeg kraja, podseća, potekle su priče „Zlo proleće u Bogdanju“, „Zlo proleće, zlatna jesen“, „U senci Pančićevog vrha“, „Žunje – lepom gorom kopaoničkom“, „Sa one strane Sunčanih vrhova“.

U maju bi, dodaje, trebalo da boravi u Južnoj Americi. Cilj je da se ispenje na tri vrha od preko pet hiljada metara na Andima. Planira da sa tog planinarskog poduhvala „donese“ i po dokumentarni film iz Perua i Bolivije. Do novog gledanja….

J.B.