Četiri saveta o ishrani koja reguliše stres: „Prestanite da ratujete sa hranom i svojim telom“!

Pored drugih alata koji nam mogu biti od koristi kada pričamo o anksioznosti – ishrana nam može biti dobar saveznik

Ne postoji čudesna superhrana ili grupa namirnica koja će sprečiti anksiozne misli, kao što ne postoji ni jedna hrana koja pogoršava anksioznost.

Ideja da je izbacivanje čitavih grupa hrane rešenje za anksioznost je problematična i stvara konfuziju za nas i za naša tela.  Postoji toliko oprečnih informacija o ishrani da su mnogi ljudi preopterećeni i zbunjeni oko toga šta će im najviše koristiti.

1. Ne gladujte

Umerena i dovoljna količina hrane je jedan od osnovniһ aspekata kultivacije i održavanja fizičkog, mentalnog i emocionalnog blagostanja.

Neredovna i slaba ishrana – bez obzira na razlog – utiče na našu sposobnost da se fokusiramo, regulišemo emocije, donosimo odluke, upravljamo impulsima i razmišljamo racionalno, sve te funkcije su važne u svakodnevnom upravljanju anksioznošću.“
Dakle, važno je da obezbedimo energetsku adekvatnost, pa se postavlja pitanje koliko treba da jedemo.

Svi smo rođeni sa hormonski regulisanim znakovima gladi i sitosti koji nam govore koliko nam je potrebno i kada smo gotovi. Kada slušamo i verujemo ovim signalima mi im dozvoljavamo da vode naš unos hrane, zadovoljićemo naše energetske potrebe.
Imajte redovne obroke – tako održavate stabilan nivo šećera u krvi.

Poštujte znake gladi i sitosti – često se događa da anksioznost utiče na to da ne primećujemo signale gladi i sitosti i u tom slučaju koristite alarme i upozorenja kao podsetnike da biste redovno jeli. Uključite hranu u kojoj uživate!

2. Uravnotežite sva tri makronutrijenta (uključujući ugljene hidrate!)

Ugljeni hidrati su, u stvari, omiljeni izvori goriva za naše telo i mozak i trebalo bi ih redovno uključivati u obroke i užine, zajedno sa mastima i proteinima.

Sva tri makronutrijenta su važna jer podržavaju uravnoteženu hemiju mozga, mentalno funkcionisanje i emocionalnu regulaciju.

Proteini, ugljeni hidrati i masti igraju vitalnu ulogu u sintezi i korišćenju neurotransmitera koji stabilizuju raspoloženje u našem mozgu.

3. Normalizujte svu hranu

Ako stalno ratujemo sa hranom i našim telima, sigurno ćemo živeti sa povećanom anksioznošću. Anksioznost i stres zbog težine i ishrane mogu dovesti do donošenja odluka o ishrani koje zapravo produbljuju anksioznost i stres“. U našoj kulturi koja idealizuje mršavost, postoji iskrivljen osećaj koliko energije zapravo treba našim telima i mozgovima da bi funkcionisali, ne samo ispravno već i optimalno.

Ako namerno nedovoljno jedemo da bismo izgubili težinu, postavljamo fiziološke temelje za povećan stres, hiperbudnost prema pretnji i nisku dostupnost energije ćelijama.

Biti u tim kompromitovanim stanjima može povećati anksioznost i misaone obrasce koji utiču na svakodnevni život.

Ako otkrijete da ste uznemireni oko hrane i da ona zauzima više mentalnog prostora od onoga što se čini zdravim, dobro mesto za početak je da ne osuđujete hranu koju birate da jedete jer ne postoji dobra ili loša hrana. Sva hrana nam daje energiju i dolazi u mnogo različitih oblika.

4. Uključite umirujuće prakse u obroke

Duboko disanje, umirujući obroci sa nekim koga volite, kratka molitva – zapamtite da je podjednako važno i kako jedemo kao i šta jedemo.

Izvor: Sensa

Foto: Freepik