Bivši gimnazijalci obeležili pola veka mature

Generacija maturanata kruševačke Gimnazije 1968/69 godine, prošle nedelje obeležila je 50-tu godišnjicu mature. Okupilo ih se pedesetak od 120 koliko ih je bilo u generaciji. Veseli, uzbuđeni i nasmejani, uprkos kiši koja ih je dočekala, pa čak i uprkos tome što njihova bivša škola nije za njih otvorila vrata jer je nedelja

Stigli su, reklo bi se sa svih strana sveta: iz Kanade, Amerike, Australije, Čilea, Italije, neki su se sada ponovo sreli prvi put posle mature, ali, kažu, kao da se nisu ni rastajali. Sve ih je okupio i celodnevni program pripremio Dragoljub Dunjić, Kruševljanima poznatiji kao Goja.

– Bili smo dobri đaci, nismo bežali iz škole, dugo godina smo bili najuspešnija generacija u Gimnaziji – kaže  nam Goja i dodaje da bi voleo da popričamo sa onima koji su prevalili dug put da bi danas bili sa svojim školskim drugovima. Upoznaje nas sa Stanojkom Prokić, sada Veljković, koja živi u Torontu gde je penziju stekla radeći u banci. Iako, kako kaže, u Kruševac dolazi često, tu su joj majka koja ima 93 godine i sestra, Stanojka se prvi put se sa drugovima i drugaricama iz generacije videla sada, posle pedeset godina. Sad će, tvrdi, razmeniti imejl i FB adrese kako bi ostali u kontaktu.

Branislav Kovačević stigao je iz Melburna. Bio je i na 30-toj i 40-toj godišnjici i jedva dočekao da se ponovo sretne sa generacijom. – Milo mi je što nas je toliko došlo, ima i nekih koje nisam video trideset pa čak i četrdeset godina. Branislav je arhitekta, u Australiji je 19  godina a godine pre toga proveo je na Novom Zelandu, Jordanu, Iraku…

– Ja sam od pre 50 godina van Kruševca, a od 70-te van Srbije i od tada stalno negde privremeno živim. Evo sad sam 19 godina privremeno u Australiji. Tako se bolje osećam, ne volim da budem nigde definitivno – šali se Branimir. Kaže da je ovo uspešna generacija, da su dobri ljudi i da su sačuvali više od drugarstva.

– Prijatno sam iznenađena. Svi smo se prepoznali, što je vrlo važno – nasmejana je Jelena Đinovski koja je ostala u Kruševcu i do penzije radila u Istorijskom arhivu. Priseća se Živke Romelić, poznate istoričarke umetnosti i etnološkinje koja je radila u ovdašnjem muzeju, ali nažalost nije dočekala ovaj jubilarni susret sa  školskim drugovima.

Mira Letić, udato Pereula, dolazi iz Novog Sada. Život je selio na razne strane, kaže da bi se rado vratila u Kruševac, ali da bi joj unučad nedostajala i šali se da će to uraditi za 100-godišnjicu mature. Onda nam otkriva kako ni to nije sasvim nemoguće: – Moja baka, mamina mama je prva generacija školovanih žena u Jugoslaviji. 1921. godine završila je Preparandiju (učiteljsku školu) u Somboru. Ona je išla na 75-godišnjicu mature. Sve novine su objavile – kaže.

Sa svojim bivšim đacima i profesor Stevan Vukojićič – Steva Kralj. Nimalo slučajno jer oni su bili prva generacija kojoj je predavao. – Ove devojčice i ovi dečaci me oduševljavaju. Vidite kako su vitki i vitalni. To sam ih ja naučio – smeje se Steva. Onda nam ozbiljno kaže da je u ovu generaciju verovao i nije se razočarao. Dodaje da on i danas veruje u mladost, u nove generacije koje dolaze.

Veseli skup gimnazijskih veterana slikao se potom na stepenicama svoje bivše škole, potom su otišli u  Lazaricu na moleban, jer, kako nam reče Goja, uvek treba oslušnuti zvona, ona nam donose poruke sa nebesa. Posetili su i Narodni muzej i, naravno, završili na slavlju u jednoj od ovdašnjih kafana. Uz dogovore da se uskoro ponovo vide.