„Belovodska rozeta“ dr Predragu Peđi Ristiću
Postavljeno: 18.07.2017
Dobitnik ovogodišnje “Belovodske rozete” je profesor dr Predrag Peđa Ristić, umetnik, graditelj i restaurator srpske graditeljske baštine. Čuveni cvet u kamenu, delo belovodskih klesara, na završnoj večeri istoimene manifestacije uručila mu je Vesna Lazarević, zamenica gradonačelnika Kruševca
Tradicionalna kulturna manifestacija “Belovodska rozeta”, ove godine je po 42. put okupila umetnike u Beloj Vodi, u slavu klesarske i vajarske umetnosti i čuvenog belovodskog kamena koji se našao u najlepšim građevinama širom sveta.
Nekoliko dana raznovrsnih umetničkih programa prethodilo je završnoj večeri u amfiteatru u centru sela, na kojoj je ovogodišnjem laureatu, prof. dr. Predragu Peđi Ristiću uručeno priznanje. Predajući mu rozetu od belovodskog peščara, Vesna Lazarević, zamenica gradonačelnika Kruševca rekla je da su ljudi poput njega “proneli slavu Srbije”, te da na takva dela moramo biti ponosni.
– Biti u ovako odabranom društvu dosad nagrađenih je veliki uspeh. Osećam veliku radost što se moj rad ceni, što se sagledao čitav rad tokom moje karijere – poručio je dr Peđa Ristić, zahvaljujući organizatorima i gradu na ovom priznanju.
O stvalačkom radu i životu dobitnika rozete govorio je Dušan Milovanović, istoričar umetnosti, a kulturno-umetnički program, pored ostalih, izveli su i Milan Milićević, „Prva harmonika“ u Sokobanji, Dajana Đokić, pobednica Festivala frulaša u Prislonici, KUD „Kopaonička frula“ iz Brusa…
U okviru 42. Belovodske rozete održana je i 22. klesarska kolonija na kojoj je učestvovalo četvoro umetnika: dva akademska vajara i dva slikara, stvarajući dela inspirisana rozetom.
Prof. dr Predrag Peđa Ristić, rođen u Beogradu 1931. godine. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu u Gracu 1980. godine sa tezom “Rekonstrukcija preistorijske arhitekture Lepenskog vira”. Od 1977. bio je gostujući profesor Univerziteta u Gracu i Beču. Izabran za redovnog profesora Univerziteta u Prištini 1981. Potom je do penzije 1991. radio u statusu slobodnog umetnika i graditelja, ali i kao profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za konzervaciju pri Teološkom fakultetu u Beogradu. Član je Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Srbije, jedan od osnivača grupe Mediala i brojnih drugih udruženja. Izlagao je i predavao u brojnim gradovima u zemlji i inostranstvu, pisao teorijske članke i kritike u brojnim časopisima i listovima. Uradio je projekte restauracije deset znamenitih istorijskih spomenika Srbije. Dobitnik je nagrade princa Čarlsa za projekat srpskog crkvenog doma u Birmingemu u Engleskoj, Ordena Svetog Save drugog reda, nagrade Stefan Prvovenčani, nagrade za životno delo Udruženja primenjenih umetnika Srbije (1991), Nagrade grada Beograda (2017).