Bela nedelja u Kruševcu

Vekovnu tradiciju obeležavanja Bele nedelje nisu ni ove godine propustili neki naši najmlađi sugrađani. Reč je o devojčicama ili dečacima koji sa prvim sumrakom zakucaju na vrata stanovnika Lazarevog grada, pozdrave domaćine i za uzvrat dobiju nešto para za džeparac. Dve devojčice, simpatično maskirane i raspoložene za večernju priču, sinoć nešto posle 21 sat, pristale su da pričaju i slikaju se za KrusevacGrad

– Od malih nogu u ovo doba obilazim sa drugaricom mnoge sugrađane. Većina nas ljubazno dočeka, širim otvore vrata i popričamo o Beloj nedelji koja je ove godine počela 7. marta, a završava se za nedelju dana. U kuću ne ulazimo, kako prastari običaj i nalaže, a uglavnom nam svako rado da nešto novca, koliko u tom trenutku ima, i rastajemo se u želji da se vidimo i iduće godine – priča jedna od učesnica ovog događaja.

– Zavisi kako kad, ali za jedno veče prikupimo i pet ili šest hiljada dinara – kaže njena drugarica. Ipak, dodaje, važnije od para im je poznanstvo i prisnost koju dožive kad posete sugrađane.

– Mi nikada ne zaboravljamo kako su nas ugostili, a mnoge smo podsetile na ovaj gotovo zaboravljen običaj u našem narodu. Ne smeta ni ako nam ne daju ni dinar, ali uverile smo se do sada da su ljudi uvek srećni što smo se upoznali.

Bela nedelja je poslednja sedmica pred Vaskršnji post, a poslednji dan te sedmice se zove bele poklade. Datum belih poklada zavisi od Vaskrsa, koji je pokretni praznik, a smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, kako bi se u period velikog posta ušlo bez grehova.

Nekada su tokom cele bele nedelje išle maskirane povorke i pevale ispred kuća, dok su ih ukućani darivali mesom, slaninom i kolačima, a najčešće jajima. Učesnici povorke su obično predstavljali svatove i uz smeh i šalu igrali i pevali u dvorištima ne ulazeći u kuću.

Lj. Marković