Bakteriozna pegavost lista i krastavost plodova paprike

Bakteriozna pegavost lista i krastavost plodova paprike je najznačajnija i ekonomski najštetnija bolest paprike u našoj zemlji. Prouzrokovač ovog oboljenja je bakterija Xanthomonas campestris pv. vesicatoria, a pored paprike napada još i paradajz i plavi patlidžan

Nedostatak otpornih genotipova paprike i paradajza, pojava novih rasa bakterije, rezistentnost prema bakarnim jedinjenjima i ograničene mere kontrole, dovele su do značajnog smanjenja prinosa paprike u našoj zemlji. Bolest je podjednako prisutna kako u zaštićenom prostoru tako i na otvorenom polju. Intenzitet infekcije i ekonomske štete koje prouzrokuje ovaj patogen može biti značajan u godinama sa obilnim padavinama kao što je ova.

Bakterija napada sve nadzemne delove, a u biljku prodire preko stominih otvora i povreda nastalih mehaničkim oštećenjima. Prvi simptomi se uočavaju na listu u vidu vlažnih pega nepravilnog oblika. Tkivo u sredini pega vremenom postaje braon boje, pege se povećavaju i spajaju tako da nekroza zahvata veći deo lista. Ubrzo, tkivo unutar pega ispada, a list se deformiše i postaje hlorotičan i kožast. Pri povoiljnim uslovima za razvoj bolesti, pegavost i hloroza se šire na mlađe lišće, a donje, starije lišće se suši i opada. Prilikom jače infekcije dolazi do preranog opadanja lišća, cvetova i plodova što utiče na smanjenje prinosa. Na obolelim plodovima paprike javljaju se sitne, mrke pege koje nekrotiraju i formiraju kraste te takvi plodovi nemaju upotrebnu ni tržišnu vrednost.

Parazit se prenosi semenom i zaraženim biljnim ostacima u kojima se održava, određenom broju korovskih vrsta kao i na samoniklim biljkama paprike i paradajza. Period toplog i vlažnog vremena pogoduje razvoju bolesti. Optimalna temperatura za pojavu infekcije je od 24-30°C, dok temperature iznad 35°C tokom dana i ispod 16°C tokom noći, sprečavaju nastanak infekcije. Patogen se širi i kišnim kapima, navodnjavanjem i vetrom.

Najznačajnije mere zaštite od prouzrokovača bakterijske pegavosti i krastavosti paprike su preventivne mere koje podrazumevaju pre svega primenu trogodišnjeg plodoreda. Prilikom proizvodnje rasada dezinfekcija supstrata i zemljišta kao i setva zdravog semena su obavezne mere. U zaštićenom prostoru održavati optimalnu temperaturu i vlažnost vazduha, a navodnjavanje vršiti sistemom kap po kap. Za proizvodnju paprike na otvorenom polju birati osunčane parcele uz navodnjavanje u brazde. Prihrana azotnim đubrivima bi trebala biti izbalansirana i na osnovu prethodno odrađene agrohemijske analize zemljišta. Uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih ostataka i korova je mera koja se mora redovno sprovoditi.

Pored ovih mera, hemijske mere zaštite se zasnivaju na preventivnoj primeni fungicida na bazi bakar-oksida i bakar-oksihlorida u intervalima od 7-10 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. U praksi je dobre rezultate pokazala i primena mikrobioloških preparata na bazi saprofitne bakterije Bacillus subtilis (Erwix, Ekstrasol F, Bacillomix aurum B), kao i preparat na bazi ulja čajnog drveta (Timorex gold) koji su dozvoljeni za primenu i u organskoj proizvodnji.

Slađana Rilak dipl.inž.zaštite bilja
PSSS Kruševac