Aronija – nije zahtevna, ali ni zastupljena u našem kraju

Iako je veoma korisna, a istovremeno i veoma otporna na loše uslove, aronija nije preterano zastupljena u kruševačkom kraju. Savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Dragana Andrejić napominje da aronija može da uspeva na gotovo svim područjima i nadmorskim visinama upravo zbog svoje dokazane otpornosti na lošije uslove 

– Manje plodna zemljišta poput smonice i sličnih, koja odlikuju brdovite delove našeg kraja, nisu za aroniju nikakav problem. U prošlosti se plod aronije koristio i za bojenje tkanina pa je starim bojadžijama našeg kraja bila itekako poznata. Danas je možemo naći na kruševačkim pijacama u svežem stanju ili prerađenu, naročito u vidu matičnog soka dobijenog postupkom hladnog ceđenja. Ovaj sok je izuzetno cenjen i koristi se kao dopunska terapija za jačanje imuniteta Možemo zaključiti da aronija zahvaljujući svojim blagotvornim svojstvima zaslužuje daleko veću pažnju naših sugrađana – navodi ona.

Andrejićka kaže da je aroniju moguće gajiti na svakom mestu u dvorištu na kome ima mesta i dovoljno sunca dodajući da će ta biljka ukrasiti životni ambijent i podariti bogatstvo vitamina i drugih korisnih sastojaka.

Ona napominje da aronija podnosi veoma niske temperature, te da joj odgovaraju manje plodna zemljišta, osim peščanih, glinovitih i močvarnih.

– Sadi se u jamu dimenzija 60x60x60 centimetara. Na dno se stavlja sloj šljunka, zatim sloj fine rastresite zemlje, pa sloj dozrelog stajskog đubriva koji ne treba da dodiruje koren sadnice. Na kraju se zatrpa ostatkom zemlje i obavezno zalije. Ukoliko se posade u plodnu zemlju na razdaljinu od dva metra, grmovi aronije dostići će visinu od dva do četiri metra. Ako je posađena u vrtu, aronija će već druge godine cvetati, a prve plodove daće u jesen. Medonosna je biljka, otporna je na sušu, insekte, zagađenja i bolesti – objašnjava ona postupak sadnje aronije.

Plod aronije koji je slatko – kiselkastog ukusa se koristi za spravljanje sokova, sirupa, džemova (u kombinaciji sa jabukom i šljivom), kompota, likera, rakija, vina, kao fil za čokolade. Takođe se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtima. Sok je prijatnog osvežavajućeg ukusa.

– Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji. Bogat je antocijaninom, sadrži vitamine A, B, C, E, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, mangan, molidben. Brojna istraživanja pokazuju da je količina antioksidansa u plodu aronije znatno veća nego u namirnicama kao što su borovnica, brusnica ili kupina. Zbog supstanci koje odstranjuju teške metale iz tela, aronija se preporučuje obolelima od raka, onima koji su bili podvrgnuti težoj operaciji, kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadrže i veliku količinu karotena, koji štiti ćelije od oštećenja, a kožu od opasnih opekotina od sunca – napominje Andrejićka.

J.B.