AKC Gnezdo u kosovskom „Kolektivu“: Prizren kao na dlanu

Tokom decembarske posete koleginica i kolega iz prizrenskog udruženja Kolektiv OJQ „Gnezdu“ i Kruševcu, shvatili smo da delimo zajedničko interesovanje za muziku i organizaciju muzičkih programa, bilo kroz otvorene džem sešnove, svirke, ili sopstveni radio, u slučaju Kolektiva. Tokom upoznavanja smo otvorili brojne teme u okviru kojih smo poželeli da razmenimo znanja i iskustva, ali smo shvatili i da o nezavisnoj kulturnoj sceni na Kosovu ne znamo gotovo ništa, izuzimajući međunarodni festival animacije “Anibar”, u Peći, koji smo posetili prošle godine

Piše: Kaća Dimitrijević

Nedugo nakon što smo odredili datume posete (14-16. februar) počele su da se roje dobre vesti, pa je, ono što je kod domaćina prvobitno planirano samo kao dvodnevna poseta, polako dobilo oblik šestodnevnog festivala “Kolektiv Action” koji je obuhvatio i filmske projekcije, DIY (Do It Yourself) radionice pravljenja instrumenata, izrade murala i cirkusa, a događaju se pridružila i ekipa iz Društvenog centra “Krov” iz Beograda. Naš fokus je bio na ostvarivanju muzičke koprodukcije između Gnezdo FM Jam Banda, koji čine članovi AKC Gnezdo, i članova Kolektiva, kao i nastupu post-pank industrijskog benda Ludwig Ludwig iz Kruševca, kako bi publika u Prizrenu imala priliku da se upozna sa alternativnom muzičkom scenom našeg grada, a sam bend predstavi svoj rad novoj publici.

AKC Gnezdo je dogovorena tačka okupljanja, na kojoj smo se sastali sa ekipama iz Beograda. U konvoju od četiri vozila krenuli smo na šestosatni put preko Merdara, koji je protekao bez ikakvih problema i većih zadržavanja, pa smo popodne stigli u Prizren. Sam grad nas je iznenadio svojom veličinom i bilo je jasno, još iz automobila, da se radi o turističkom mestu. Uz malo vijuganja kroz uske uličice, jer vas navigacija na Kosovu često vodi u slepu ili jednosmernu ulicu, probili smo se do Kolektiva i parkirali ispred jednog od onih „2€ na sat“ parkinga. Na njemu je radio momčić koji ne govori ni reč srpskog ili engleskog, pa se komunikacija vodila rukama i gestikulacijom, ili uz njegove jedva bolje pomagače.

Domaćin, multimedijalni umetnik, Somer, dočekao nas je velikim osmehom i dobrodošlicom i poveo uz stepenice na gornji sprat objekta. Dok su se Beograđani razmileli u potrazi za svojim apartmanima ili hranom, naša ekipa je bila previše uposlena oko džem sešna koji je trebao da se dogodi za dva sata, te se odmah krenulo sa istovarom mnogobrojne opreme koju smo poneli iz „Gnezda“ i njenog nameštanja po prostoru. Sam prostor, koji Kolektiv iznajmljuje prethodnih godinu dana, nalazi se u centru grada, značajno je manji od „Gnezda“, sa ne tako brojnim invenatarom, ali vidljivim trudom koji je uložen u npr. razvođenje kablova ili postavljanje rasvete, a tu su i novi delovi opreme koje su sopstvenim doprinosima i odricanjem, uspeli da pribave. Pošto je u prostoru bilo dozvoljeno pušenje, uz ironično postavljen znak za zabranu, naredne dane proveli smo u oblaku dima, dok su se naši članovi oslobađali blage frustracije od kuće. Deo nas je iskoristio priliku pre početka događaja da prošeta kaldrmisanim uličicama centra, promuva se preko kemenih mostića na reci Bistrici i jede na prvom mestu slobodnom da nas primi. Centar grada je lep i ima neku svoju posebnu atmosferu koja podseća na mediteranske gradove. Kažu da broj ljudi u gradu značajno varira, pa da je tokom letnjih meseci višesturko povećan. Vidljiv je udar divlje gradnje i odsustva regulacija, zbog čega ćete par ulica dalje naleteti na gradilišta, objekte ugurane na neočekivana mesta ili gomile kablova upletenih kao paučina koja se nadvija nad celim naseljem. Napolju je bilo hladno, a mi smo bili pomalo umorni od puta, pa smo se vratili u Kolektiv pred sam početak događaja.

Ono što je možda i najveći utisak zajedničkog džem sešna jeste lakoća kojom su se članovi Kolektiva uključivali u svirku, bez nekog stida i nagovaranja na koje smo navikli u Kruševcu, prebacujući se bez problema sa jednog na drugi instrument. Bilo je interesantno prisustvovati ovom upoznavanju ljudi kroz kreativnu muzičku kolaboraciju, naročito uzimajući u obzir sve prepreke, počevši od unutrašnjih i individualnih, pa do spoljašnjih i kolektivnih, koje je svako od učesnika trebao nadrasti kako bi do te melodije došlo. Haotični početak malo nam je poremetio planove da svaki minut bude uredno snimljen i naknadno podignut na naš jutjub kanal, ali ovu grešku smo sledeće večeri svakako ispravili. Somer nam je dao adresu smeštaja za našu grupu, stana pronađenog preko airbnb-a, koji smo bez uspeha prvo pokušali da pronađemo sami. Uske, strme ulice kroz koje se auto jedva provlačio, bez obeleženih brojeva i parkinga, na kraju su nas naterale da u pomoć pozovemo svog domaćina koji se užurbano stvorio kod nas. Uz malo stresa oko parkiranja ipak smo se zadovoljni srušili u krevete.

Iako smo odlazak na tvrđavu planirali tog jutra, odlučili smo da ga zbog maglovitog vremena odložimo za zadnji dan. Tokom šetnje gradom smo se sreli sa delom ekipe koja je krenula u Lumbardhi, nekadašnji bioskop koji danas funkcioniše kao nezavisni kulturni centar. Iskoristili smo što imamo vodiče i posetismo ovaj prostor koji obuhvata veliku bioskopsku salu, prijatan kafić, kao i veliko ali oronulo gledalište napolju sa ogromnim prostorom za projekcije filmova. Saznali smo i da se Doku festival, najveći festival dokumentarnog i kratkog filma na Kosovu, dešava na brojnim lokacijama u Prizrenu, među kojima je i ova. U nastavku šetnje naletesmo i na ogromno, više stotina godina staro drvo, pravoslavnu i katoličku crkvu, džamiju, tursko kupatilo i još nekoliko spomenika kulture. Uz ručak popismo ajmok, nešto slično jako slanom jogurtu, dok je usluga uvek bila ljubazna i kad je to bilo moguće, na srpskom jeziku.

Bili smo rešeni da se za koncert našeg Ludwig Ludwig-a dobro pripemimo, pa smo u prostor došli rano, uz ključ dobijen od domaćina. U isto vreme, u obližnjim kafićima se odigravao drugi deo programa festivala, kao što je cirkuska radionica udruženja “Cirkusfera”. Kako Kolektiv ne raspolaže adekvatnim prostorom da se takve vrste programa u njemu odigravaju, uspostavljena je mreža dobrosusedskih odnosa koja je omogućila da se programi rasporede u druge prostore. Na ovaj način mogli ste i da promenite atmosferu kada vam dosadi a da opet budete tu, ali i da nastavite da sedite u nekom kafiću nakon ponoći, kada se Kolektiv zaključava.

Preostalo je samo da čekamo, polako su počeli da pristižu ljudi. Ovo veče su nam se pridružili i prijatelji iz Peći pa je atmosfera nekako poznata i prijatna, sa oko tridesetak ljudi. Iako nam je pre početka svirke već bilo pomalo hladno, jer smo barem dva sata ranije završili sve poslove, a sam prostor se greje na klimu i nije preterano topao, početak svirke je definitivno uspeo da podigne temperaturu i sve nas na noge. Kao što su nam posle i rekli, većina prisutnih nije imala nikakva očekivanja niti su znali bilo šta o zvuku benda, tako da su ih Ludwig Ludwig nastup i muzika zatekli nespremne. Odličan koncert, uz puno interakcije između benda i publike, bio je baš ono čemu smo se i nadali. Ovo je deo o kome najviše mogu da kažu sami izvođači, ali meni je bilo jasno da su započeta neka nova poznanstva i prijateljstva i srušene neke barijere. Delovalo je da je veliki kamen spao sa srca članovima legendarnog kruševačkog muzičkog dvojca koji su se najzad potpuno opustili, kao nakon nekog uspešno završenog, a važnog posla. Sutra ujutru, dok je deo ekipe još uvek spavao i odbijao da ustane rano, nas troje smo se popelo na tvrđavu iznad Prizrena. Sam put otvarao je pogled na delove divljih deponija i nemar prema prirodi koji čini da se osetite kao kod kuće. Mada jutro nije bilo mnogo bistrije, ipak smo videli čitav grad kao na dlanu, i reku Bistricu kako ga preseca.

Po povratku pakujemo stvari i opremu. Nakon čavrljanja uz kafu i nešto više zahvaljivanja i grljenja, kupovine domaćih ratluka različitih ukusa, puni pozitivne atmosfere i lepih utisaka krenuli smo nazad… do skorog viđenja!

Ludwig Ludwig

Ljubiša Jovanović: – Da mi je neko pričao kako će jednog dana Ludwig Ludwig nastupati u Prizrenu ne bih mu verovao… U ovom trenutku mogu slobodno kazati da je to probijanje leda, svih predrasuda! Naša provokacija služi isključivo kao katapult ljubavi, te smo imali tu priliku zahvaljujući AKC Gnezdo da izbacimo vatrenu kuglu ka! Verujem da će to ka poslužiti boljem razumevanju svih problema. Zbog toga se bavimo muzikom.

Saša Ognjanović: – Saradnja sa AKC Gnezdom je podigla rad grupe Ludwig Ludwig na viši nivo. Za mene, neočekivan, nastup u Prizrenu je početak serije naših koncerata po eks-Ju teritorijama. Jako prijatno iskustvo i pozitivan odziv publike. Set lista di-džeja koji je pre našeg nastupa puštao muziku je tek posebno iznenađenje. Vožnja kroz alternativu, dark, pank, industrial i srodne muzičke odrednice.