+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » VARVARIN: Pod štedljivim svetlom budućnost se bolje vidi

VARVARIN: Pod štedljivim svetlom budućnost se bolje vidi

U vreme kada u Srbiji još niko nije ni razmišljao o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, mala, pretežno poljoprivredna opština u srcu Srbije prepoznala je važnost ove teme

Danas kada cela Srbija u susret evrointegracijama tek počinje da “hvata priključak” ka evropskim standardima u ovoj oblasti, Varvarin je sebi obezbedio poziciju ogledne opšine i primera dobre prakse za lokalne zajednice širom Evrope.

O tome razgovaramo sa Slađanom Jevremović, stručnom saradnicom u Direkciji za izgradnju i autorkom niza projekata koje je u oblasti energetske efikasnosti Opština realizovala

picsart_10-04-02-18-37

Slađana Jevremović, stručna saradnica u Direkciji za izgradnju

*Kako je Varvarin uopšte “ušao” u priču o unapređenju energetske efikasnosti?

– Počeli smo 2005. godine kada smo prvi put aplicirali za sredstva evropskih fondova namenjena unapređenju energetske efikasnosti.

Naš prvi projekat je bio rekonstrukcija javnog osvetljenja u centralnoj zoni Varvarina i tada smo u saradnji sa nekadašnjom Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije, dobili 73 odsto traženih sredstava, što je veoma visok procenat.

Ostatak sredstava obezbeđen je iz budžeta Opštine, ali to je nama bio podstrek da krenemo da razmišljamo ne samo o prostoj rekonstrukciji javnog osvetljenja jer do tada je u Varvarinu zaista bio mrak, nego da počnemo da razmišljamo i o uštedi električne energije i energetskoj efikasnosti.

Zato smo i dobili sredstva jer smo imali takav pristup, jer smo dugoročnije sagledavali situaciju, s obzirom na to da se u svakoj opštini sredstva za javnu rasvetu izdvajaju iz lokalnog budžeta.

Nama je bio cilj da uštedimo sredstva u budžetu i da se ona usmere na neke druge potrebe.

*Projekat je uspešno realizovan i to je, pretpostavljamo, bila “ulaznica” za sve buduće?

– Da, to je nama bio podsticaj da nastavimo da nalazimo fondove. Znala sam da pored velikih opština naši projekti nisu konkurenti i onda sam tražila fondove za male opštine takođe iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i tu smo dobili sredstva za nastavak rekonstrukcije javnog osvetljenja, a kada smo i to uradili dobili smo sredstva za ugradnju toplotne pumpe za školu u MZ Izbenica.

*Jeste li uspeli da dokažete uštede i ostale koristi koje zajednica ima od ovakvog pristupa potrošnji energije?

– Već posle prva dva projekta postali smo prepoznatljivi u smislu brige o energetskoj efikasnosti i onda se dogodilo da su donatori želeli da i oni i mi dobijemo iskustvene, merljive podatke o uštedama električne energije.

I ja to mogu da nazovem prekretnicom za Opštinu Varvarin zato što je 2008. godine instaliran kod nas takozvani energetski sat. To je komplikovan sistem, ali je taj energetski sat bio prvi na Balkanu u to vreme i pokazalo se, veoma inovativan.

Sa tim projektom smo mi učestvovali na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj klimatskim promenama te iste godine u Italiji, a pre nekoliko meseci i na jednoj konferenciji u Tirani, gde je taj naš energetski sat bio predstavljen kao jedna od glavnih aktivnosti na Balkanu.

I ja sam tada videla da je energetski sat još uvek inovativna stvar za zemlje Balkana. To je zaista bila jedna moralna satisfakcija za nas.

*Šta su bili sledeći koraci?

– Krenuli smo u nove pilot projekte, tako da smo po mnogo čemu bili prvi u Srbiji, na primer imamo solarnu elektranu koja je prva u Srbiji. Samo tri škole u Srbiji su dobile donaciju španske vlade da bi se pratila mogućnost iskorišćenja solarne energije.

Među njima je i Srednja škola u Varvarinu. Iskustva su pozitivna i mada smo, kao i svaki pilot projekat, imali uspone i padove, to je ono što nas je podsticalo dalje da radimo.

Problem je, naime bio u tome da, pošto sama elektrana na solarni pogon proizvodi struju, ta struja je trebalo da se plati i šalje u mrežu. Znači, škola na čijem je krovu elektrana, jeste proizvođač električne energije.

To je trebalo usaglasiti sa postojećim zakonima u datom trenutku. Naša škola je postala povlašćeni proizvođač električne energije i kao takva, prva na koju je u praksi primenjena uredba o “feed in” tarifama. Iskustvo Varvarina je ubrzalo praktičnu primenu regulativa u ovoj oblasti.

picsart_10-04-09-30-53

Dobra praksa i građani

*Recite nam nešto o saradnji Varvarina sa drugim lokalnim zajednicama, na osnovu iskustava u oblasti energetske efikasnosti.

– Kroz pilot prjekte počeli smo da ostvarujemo intenzivnu saradnju sa Stalnom konferencijom gradova i opština, koja nas je prepoznali kao primer uspešne prakse i onda smo počeli da učestvujemo sa njima u raznim projektima, projetima saradnje sa drugim opštinama.

Neke opštine su nas zvale da budemo partneri. Na primer opštine Žabalj, Titel i Temerin imale su projekat uspostavljanja energetskog menadžmenta, a pošto smo se mi i time bavili prethodnih godina, bili smo pozvani da im prenesemo naša iskustva.

*Kako su građani i građanke Varvarina reagovali na ove rezultate?

– Pa, mi smo, nakon ovih parcijalnih projekata shvatili da možemo raditi na uštedi energije ali da, ako među građanima ne širimo svest o tome, ne možemo računati na dugoročne efekte.

Onda smo krenuli sa Danom energetske efikasnosti, to je 23. februar, i već devet godina svake godine obeležavamo taj dan.

Animiramo đake naše osnovne i srednje škole da prave literarne i likovne radove, da iskažu šta misle i kako razumeju pojam energetske efikasnosti, a sa druge strane organizujemo stručne skupove, predavanja.

To, opet, kod mene i celog našeg tima proizvodi i neku vrstu moralne obaveze da nešto moramo da uradimo tokom godine da bismo imali šta da predstavimo na Danu energetske efikasnosti.

*Da li je teško, održati taj kontinuitet?

Pa, kad se uđe u te vode otvaraju se razne mogućnosti, rađaju se ideje…

picsart_10-04-09-26-56

Strategija – pogled u narednih deset godina

*Čime se sada bavite?

– Poslednjih godina smo u zajedničkom projektu sa švedskom opštinom Vekšo koja je poznata kao najzeleniji grad u Evropi.

Pokrovitelji ovog projekta su Stalna konferencije gradova i opština i švedska asocijacija SALAR koja je pandan našem SKGO, i u okviru tog projekta u koji su, pored Opštine Varvarin bili uključeni i opština Kula i grad Niš, mi smo napravili energetski plan razvoja od 2015. do 2025. godine.

Zapravo, posle svih prethodnih projekata shvatili smo da nam nedostaju planska dokumenta. I onda smo krenuli u planiranje jer smo u međuvremenu preko nekih projekata sa Ministarstvom energetike uradili i energetski bilans za javne objekte.

To znači da imamo popis svih javnih objekata, popis potrošnje energenata koji se plaćaju iz opštinskog budžeta, a sve u cilju sagledavanja i praćenja situacije kroz vreme: da vidimo koji objekat troši više, da li tu može nešto da se promeni, da se uštedi energija, odnosno, na kraju krajeva, novac.

*Šta sadrži ovaj planski dokument?

– Vodili smo računa da kroz taj dokument obuhvatimo sve oblasti zaštite sredine u našim opštinama, da rešenja koja smo videli u Evropi prilagodimo našim uslovima, ali da ispoštujem evropske zakone.

Taj dokument je takođe u skladu sa našom Strategijom održivog razvoja.

*Koji su dalji koraci vezani za strategiju?

– Sada su naše tri opštine i švedska opština od Evropskog fonda dobile nastavak tog projekta za naredne tri godine.

Kroz taj projekat ćemo nastavaiti saradnju tako što ćemo sada raditi projekte u kojima ćemo aktivnosti proširiti na sve sektore u Opštini, počevši od formiranja Uslužnog centra koji će građanima davati informacije i pomoć u ovoj oblasti, do organizovanja opštinskih službi u tom smeru.

Projekat je napravljen krajem prošle godine, a početkom ove smo dobili zeleno svetlo da krenemo u realizaciju. Projekat će trajati naredne tri godine.

Prvi sastanak sa partnerima ćemo imati tokom ovog meseca, razgovaraćemo o realizaciji i dinamici rada, organizovati monitoring njegove relizacije.

picsart_10-04-09-26-20

Uštede i održivost

*Kakav je plan da se u oblast energetske efikasnosti uvedu i privatna domaćinstva, jer je i to jedna od važnih tema na kojoj u ovoj oblasti insistira Evropska unija?

– Što se privatnih domaćinstava tiče, veoma je teško. Stalno radimo na tome i pričamo o tome šta je isplativo, ali najbolje efekte imamo onda kada to pokažemo na primeru.

Tako smo nedavno u našoj osnovnoj i srednjoj školi koje koriste isti kotao za zagrevanje, kotao koji je koristio ugalj, zamenili kotlom na pelet, s obzirom na to da mi imamo fabriku peleta.

Koliko smo videli u našim monitorinzima, građani se sve više okreću prema peletu, to ne iziskuje velika finansijska ulaganja, a pelet je dobar izbor sa aspekta korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti s jedne, a i jedan od oblika razvoja naše ekonomije sa druge strane.

*Šta je pokazao energetski sat. Kakve ste rezultate merenja dobili?

To je jedan monitoring sistem smešten na jednom računaru, prikuplja podatke iz svih trafostanica o potrošnji u trenutku / onlajn potrošnji, preračunava tu potrošnju i mi te podatke koristimo za naše proračune.

Imamo i displej u centru grada i ideja je da građanstvo vidi te podatke na displeju. A podaci pokazuju da smo na tom rekonstruisanom delu mreže imali uštedu u potrošnji električne energije oko 27 odsto i smanjenje emisije ugljendioksida takođe za oko 27 odsto.

Ekonomski efekti se mere ukupnom uštedom troškova potrošnje električne energije i godišnjeg održavanja od čak 36,22 odsto. Taj fond uštede bi trebalo da bude osnov za održivost ovih projekata i da iz njega finansiramo dalji razvoj i ide se u tom smeru, ali još uvek nismo uspeli da preusmerimo sva ta sredstva na tu stranu.

Ponekad mi se čini da idemo malo ispred svog vremena, ali neko mora da prihvati tu pionirsku ulogu.

Otvorena međunarodna vrata

Slađanu Jevremović je Stalna konferencija gradova i opština delegirala da bude predstavnica Srbije u CEMR-u, Evropskoj organizaciji gradova i opština.

Ona je članica Odbora za energetsku tranziciju u toj organizaciji i, kako kaže, tamo je i da bi videla šta se radi u drugim lokalnim zajednicama u Evropi, ali i da prenese iskustvo Varvarina drugim opštinama u okviru SKGO ali i u regionu

Ponovo prvi u Srbiji

– Još jedan projekat na kom smo radili i ranije jeste projekat uspostavljanja privatno javnog partnerstva u opštini Varvarin u oblasti javnog osvetljenja.

Mi jesmo izvršili neke rekonstrukcije, ali nismo rekonstruisali kompletnu mrežu. Ideja je da sada izvršimo rekonstrukciju i modernizaciju javnog osvetljenja u celoj opštini, a pošto je budžet za to prevelik i bilo bi preveliko opterećenje za našu opštinu, odlučili smo da naćemo partnera.

Projekat je dobio odobrenje Komisije za javno privatna partnerstva, prošli smo sve stepenike i stigli gotovo do raspisivanja javnog poziva i ja se nadam da će to uskoro zaživeti. I ovo je jedna vrsta pilot projekta jer do sada u Srbiji to nigde nije rađeno.

Zato smo prihvatili ponudu Evropske banke EBRD za besplatne konsultantske usluge stručnih ljudi konsultantske kuće GFA koju je naša Vlada odredila da pruži pomoć opštinama.

Princip privatno javnog partnerstva je nepoznanica za nas, donet je zakon o privatno javnom partnerstvu, prilagođeni su ostali zakoni, ali nema prakse koja bi nam pomogla.

Varvarin u svetskoj porodici Energy Cities

Varvarin je član Međunarodne asocijacije energetskih gradova Energy cities. Osam srpskih gradova ušlo je za sada u tu asocijaciju, a Varvarin je jedan od njih. On je i potpisnik “Povelje gradonačelnika” koja obavezuje potpisnike da vode računa o ovoj oblasti i da urade održive akcione energetske planove.

Na osnovu Strategije koju je Opština Varvarin već uradila, sada će se, prema rečima Slađane Jevremović, raditi trogodišnji, a potom i godišnji akcioni planovi, sa konkretnim zadacima i pratećom finansijskom konstrukcijom za to.

-Prisustvujem njihovim seminarima i u stalnom smo kontaktu. To je pozitivno i za opštinu Varvarin i za našu zemlju – navodi naša sagovornica. Posla još ima mnogo.

U Opštini Varvarin podsećaju da je, iako su napravili značajne pomake i daleko odmakli u odnosu na druge gradove, ova oblast veoma kompleksna i da se tiče i potrošnje goriva u saobraćaju, poštovanja propisanih standarda energetske efikasnosti u gradnji kuća i stanova i mnogih drugih segmenata života.

Prvi čovek pštine, Vojkan Pavić, najavljuje da će se u planiranju budžeta za narednu godinu o tome voditi računa i da će planirani poslovi na podizanju stepena energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i održivog razvoja svakako imati potporu u finansijskim sredstvima Opštine.

Ovaj tekst je deo projakta „Varvarin ka standardima održivog razvoja“ koji novine GRAD realizuju uz podršku Opštine Varvarin. Projekat ima za cilj da javnosti predstavi nesporna postignuća Opštine Varvarin u prethodnom periodu, naročito u oblasti energetske efikasnosti, kao i da skrene pažnju šire društvene zajednice na preostale probleme u zaštiti životne sredine i održivom razvoju koji bi se, uz podršku odgovarajućih fondova mogli rešiti.
U vreme kada u Srbiji još niko nije ni razmišljao o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, mala, pretežno poljoprivredna opština u srcu Srbije prepoznala je važnost ove teme Danas kada cela Srbija u susret evrointegracijama tek počinje da “hvata priključak” ka evropskim standardima u ovoj oblasti, Varvarin je sebi obezbedio poziciju ogledne opšine i primera dobre prakse za lokalne zajednice širom Evrope. O tome razgovaramo sa Slađanom Jevremović, stručnom saradnicom u Direkciji za izgradnju i autorkom niza projekata koje je u oblasti energetske efikasnosti Opština realizovala *Kako…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !

Jedan komentar

  1. Treba se zalagati za energetsku efikasnost, naravno. Ali, i u okolnim selima pustiti ulicno svetlo da radi citavu noc. Gasi se u 00:20h, a ponekad ga uopste i ne upale. Ako je vec na odredjeni nacin ustedjena energija, onda tu ustedu preusmerite na to da ne budemo divlji zapada uvece.

x

Proveri i

“Raspeto Kosovo” – u slavu Bojićeve “Plave grobnice”   

Triptih “Raspeto Kosovo”, koji je ove godine održan po deveti put u okviru Vidovdanskih svečanosti,  otpočeo je otvaranjem izložbe pod ...

Nagrađeni najbolji učenici

Na tradicionalnoj svečanosti u okviru manifestacije „Vidovdan“ Grad Kruševac i Budžetski Fond za podsticanje razvoja mladih talenata, dodelili su 113 ...

Vidovdanski sajam sportova

Sportski savez Grada Kruševca organizovao je na Bagdali „Vidovdanski sajam sportova“, na kome je, prema rečima Bojana Obradovića, predsednika Sportskog ...

Izveštaj o finansiranju kampanje SNS-a pokazuje – Kruševljani donirali oko 11 miliona dinara, reagovala Levica

Izveštaj o finansiranju predsedničke kampanje koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke, koji je objavila Agencija za borbu protiv korupcije, pokazuje ...

Na kioscima 646. broj GRAD-a

Tradicionalno na Slobodištu Predškolci otvorili Vidovdan 2017 Skupština usvojila rebalans budžeta Novac za investicije U centru Kruševca simulacija saobraćajne nezgode ...