Незнање, страх или стид?

Одзив жена на скрининг за рано откривање рака дојке у Крушевцу је мањи је од 20 одсто. Од око 14.000  наших суграђанки, позваних од марта прошле до септембра ове године, мамографски преглед обавило је мање од 2.600 жена

Анализа података за Србију показала да је Крушевац на другом месту по броју позваних жена за учешће у скринингу раног откривања рака дојке, односно, међу последњима када је у питању одзив.

Како наводе у овдашњем Дому здравља, са организованим скринингом рака дојке, чији је носилац ова здравствена установа а координатор Завод за јавно здравље, кренуло се у марту прошле године, када је и дефинисан број жена са подручја наше општине које би требало да буду прегледане током двогодишњег циклуса.

Од око 20.000 жена старости од 50 до 69 година, колико би у том периоду требало да их буде обухваћено скринингом, Дом здравља је у 2014. години позвао преко 11.300 жена, односно, за око 13 одсто више од за тај период предвиђеног броја.

– Јавило се нешто више од 25 одсто, а након што је одређен број жена одбио да учествује у скринингу или је искључен због ранијих болести, урађено је око 1.770 мамографија – кажу у овој здравственој установи, наводећи да се у том периоду  око 1.600 позивних писама вратило неуручено, како због нетачне адресе или смрти корисница, тако и због њиховог одбијања да приме писмо.

Након квара на постојећем мамографу крајем 2014, са скринингом је настављено у марту ове године. До септембра је позвано око 2.650 жена и урађено 790 скрининг мамографија што је, у односу на број позваних жена, одзив већи за око 15 одсто у односу на претходну годину.

– Да би програм био успешан, потребно је да за две године скринингом буде обухваћено најмање 75 одсто циљне популације. Од 15.403 обухваћених жене са подручја наше општине старости од 50 до 69 година, у  првој години одазвало  се само око 18 одсто, односно, до сада је мамографски скрининг обавило укупно 2.650 грађанки из те циљне групе – наводе у овдашњем Заводу за јавно здравље.

У Дому здравља кажу да је, у зависноти капацитета Радилошке службе, предвиђено да је уради 30-так мамографија дневно, али да се у протеклих годину дана у просеку дневно уради шест мамографских прегледа.

– Велики број наших корисница одбија позив јер нема оверену здравствену књижицу, а не жели или није у могућности да плати преглед. Разлог за неодазивање често је и страх или стид, као и недостатак знања о значају скрининга – кажу у Дому здравља, наводећи и то да ова здравствена установа располаже базом података жена које имају здравствено осигурање и изабраног лекара, односно, да за    око 7.000 жена из те циљне популације немају никакве податке.

Да је врло важно да се болест открије на врема, те да је могућност излечења највећа онда када се тумор открије у фази када се може детектовати једино мамографским прегледом, истакла је докторка Весна Спирић, специјалисткиња радилогије Радилошке службе Дома здравља.

– Шансе за излечење су много веће код оних жена код којих се тумор открије на време, односно, када је мањих димензија и није се проширио на околна ткива. Такав тумор најчешће не може да се напипа – истакла је она, додајући да скрининг мамографија омогућава не само откривање рака у раној фази већ и  откривање преканцерозних промена чијим се уклањањем спречава настанак малигних промена.

Казала је да се карцином дојке у Србији још увек најчешће открива у поодмаклој фази, да се само код једне трећине жена тумор дијагностикује у једног дојци а да су две трећине пацијенткиња са тумором већих димензија, те да све то додатно говори о значају мамографије као најделотворнијој, неивазивној методи прегледа дојки.

– То је радиолошка метода при којој се примењују ниске дозе џ зрака које су посебно подешене за ткиво дојке, а којом се добијају високо квалитетне прецизне слике ткива на којима се могу уочити промене које су малигне или  би то могле да постану – објаснилаје она, додајући да се у зависности од налаза мамографије пацијенткиње допунски дијагностикују (ултразвук, биопсија, циљана мамографија…), те да се о томе, уз резултате који им се шаљу на кућну адресу, пацијенткиње одмах обавештавају.

Докторка Спирић констатује да свако може да оболи од рака дојке (ни мушкарци нису изузети), али да присуство фактора ризика (стрес, постојање породичне оптерећености на малигнитете, нерађање или рађање после 35-те године живота, гојазност, физичка неактивнист, конзумирање алкохола, пушење, хормонске терапије…) не значи и да ће неко оболети од ове врсте карцинома. Она саветује да је између два скрининга (који се понављају на две године) неопходно једном месечно обављати самопрегледе, с тим да се неизоставно треба јавити лекару и уколико се у међувремену уоче промене попут присуства чворића, промењене величине дојке, појаве секрета из брадавица, промене боје или изгледа коже на дојци…

У Србији се сваке године региструје око 4.000 новооткровених случајева оболевања од карцинома дојке, а годишње умре око 1.600 жена. У Расинском округу, према подацима овдашњег Завода за јавно здравље, годишње оболи 140 а умре између 45 и 50 жена. Карцином дојке на другом је месту као узрок смрти код жена у нашој земљи.

Према последњим подацима, од почетка скрининга 2013. до јуна 2015. године у Србији је код 290 наизглед здравих жена без тегоба, откривен карцином дојке у раној фази. Након успешно спроведене терапије, њихов живот је спашен.

Д.П.