ПРОЈЕКАТ: Канализација горући проблем

МЗ Доња Пакашница.

У наредној години требало би да отпочну радови на изградњи канализационе мреже у дужини од седам километара, чиме ће бити решен један од највећих проблема у овој месној заједници. Наиме, око 90 одсто домаћинстава  је канализацију спровело у Гарски поток, што представља озбиљан извор заразе за ово и  остала градска насеља кроз која тај поток пролази

Поштеђена градске буке, а ипак довољно близу Града, Доња Пакашница је, како наводе мештани, фино место за живот, посебно за пензионере којих и највише има у овој месној заједници. То што им је Багдала близу великом привилегијом сматрају и млади и стари, како због чистог ваздуха, тако и због могућности свакодневних  шетњи  уређеним стазама најлепшег парка у Крушевцу.

МЗ Доња Пакашница формирана је 1997. године, до када је била у саставу тадашње МЗ „Нада Марковић“, сада  МЗ „Лазарица“. На простору ове МЗ данас живи близу 3.000 људи. Од око 930 домаћинстава, пет стотина су у становима у зградама са четири и пет спратова у насељу „Владо Јурић“, док су остали у приватним кућама. У зградама живи велики број интерно расељених лица са Косова и иако их је тек око 300 пријављених на овој адреси, реално чине више од трећине укупног становништва на подручју ове месне заједнице.

Према речима Иване Пордушић, секретарке МЗ, велики број мештана овог дела Града некада је радио у великим крушевачким фабрикама, попут 14. октобра, Закићева, некадашње Мериме, Јастрепца…

– У години када је формирана ова МЗ, преко 60 одсто становништва је имало стални посао. Данас их је око 20 одсто и углавном су радно ангажовани у приватним фирмама – каже она, додајући да око 40 одсто укупног становништва данас чине пензионери, односно, да их је око 1.200 од укупно 2.000 пунолетних лица.

Тренд да млади након што заврше школу одлазе у веће градове или у иностранство, присутан је и у овом делу града. По том основу, у последње време, „осуло“ се око 0,5 одсто од укупне популације. Са друге стране, позитивно је то што се у последњих пет година приметно више деце рађа на овом простору, с тим да  тачан број новорођенчади немају у овој месној заједници. Позитивно је, како кажу, и то што је у прошлој години десетак младих људи из ове МЗ добило посао, што се, имајући у виду општеприсутан проблем када је запошљавање у питању, може сматрати великим успехом.

Према речима секретарке, у Доњој Пакашници има 10-так самачких старачких домаћинстава о којима редовно брину њихови рођаци и комшије, „па се  може слободно рећи да нису угрожени, у смислу да немају огрев, храну и остале елементарне ствари“. Социјално угрожених породица је око 60, а брига МЗ о овим људима своди се на расподелу помоћи коју добијају од Центра за социјални рад и Црвеног крста.

У МЗ нема већих привредних субјеката, односно, десетак је мањих занатских и трговинских радњи. Регистрованих пољопривредних газдинстава је пет, а њихови носиоци су мушкарци.

Да основни услови за живот постоје али и да има проблема које треба решавати што пре, казао је Душан Ђурић, председник ове месне заједнице. У МЗ постоји здравствена амбуланта, апотека, зубна амбуланта, вртић, игралиште за мале спортове, већи број продавница мешовите робе, један угоститељски објекат, мини пијаца са пет тезги на којима се продају пољопривредни производи и за које се квита не наплаћује… Некада је радила и месара, као и пошта која је затворена пре неколико година. Најближе две школе, „Доситеј Обрадовић“ и „Вук Караџић“    удаљене су два, односно три километра, што  не представља проблем јер постоји довољан број аутобуских полазака, по три редове линије из околних села и насеља „Владо Јурић“.

Према речима председника, проблема нема са интернетом, услугом фиксне и мобилне телефоније, кабловском телевизијом. Смеће се одвози редовно, а након што је пре три године изграђена нова трафо станица за напајање врха Пакашнице (где су корисници електричне енергије стално имали проблема са падом напона), комплетно је решено и питање струје.

Путна инфраструктура, како каже председник, није у потпуности решена. Пре две године асфалтирана је улица Бранислава Живковића у дужини од 2.300 метара (од Новог гробља до села Гари) и за ту инвестицију Град је издвојио око 45 милиона динара.

– Под асфалтом је укупно око шест километара путева, с тим да имамо четири неасфалтиране споредне улице, укупне дужине од око 1.200 метара, које се по потреби насипају. Проблем су сеоски и пољски путеви у дужини од око пет километара који нису равнани последње две године, јер Град није био у могућности да нам обезбеди машине, тако да многи мештани нису били у могућности да „дигну“ летину – каже Ђурић.

Проблем канализације који је уједно и највећи у овој МЗ, како је казао Ђурић, требало би да буде решен у наредном периоду.

– Готово 90 одсто домаћинстава спровело је канализацију у Гарски поток, што је потенцијално велики извор заразе за ово и остала градска насеља кроз која тај поток пролази. Пројектна документација је урађена и у наредној години би требало да отпочну радови на изградњи примарне и секундарне канализационе мреже у дужини од седам километара – каже он, додајући да  је у току прикупљање сагласности грађана кроз чије парцеле би требало да прође та мрежа.

Као велики проблем Ђурић наводи и недостатак тротоара чија је изградња у Програму развоја за наредну годину, пре свега због безбедности деце. Такође је у плану и наставак регулације Гарског потока у дужини од два километра, асфалтирање четири улице, те изградња фудбалског игралишта за потребе ФК „Пакашница“ који тренутно није активан, али се иначе такмичи у Другој градској лиги, увек као гостујућа екипа због недостатка свог терена.

Као и све остале месне заједнице у Граду, и ова своје просторије бесплатно уступа свим мештанима који за то искажу потребу. Месни одбор пензионера окупља се понедељком и четвртком, састанке одржава и Ловачко удружење „Пакашница“, политичке странке, те групе грађана. Савет МЗ има седам чланова. Све одлуке се доносе једногласно. Замерке и сугестије мештана, кажу, разматрају се на састанцима и „уважавају уколико су у интересу развоја месне заједнице“.

Д.П.