“Značenje džokera” Vladimira Pištala pred kruševačkom publikom

U Narodnoj biblioteci u Kruševcu održana je promocija knjige Vladimira Pištala “Značenje džokera”. U pitanju je zbirka eseja, izašla pre dve godine, koja je dobila prestižnu književnu nagradu “Meša Selimović” i koja je veoma dobro primljena u čitalačkim krugovima te je nedavno doživela četvrto izdanje

– Uglavnom mislimo da eseje ljudi ne čitaju, jer to su razmišljanja. Ova knjiga doživela je četvrto izdanje, to je oko 4000 primeraka za dve godine sa kovidom, ljudi su je čitali neobično mnogo. To nisu uobičajeni eseji, imaju elemente priče, anegdote, pesme, to je jedna kombinovana forma – kaže Vladimir Pištalo za portal KruševacGrad.

Prema njegovim rečima ništa na svetu nije nespojivo.

– Sve stvari su spojive nekim rođačkim odnosima koji nisu očigledni, nekakvim nevidljivim pupčanim vrpcama koje uočavaju pesnici. Metafora je prečica među različitim stvarima – ističe on.

O humoru je dosta pisano, ali ga ipak ne poznajemo dovoljno.

– Svi smo mi zavisni od humora, to je naša droga koja nam pomaže da se nosimo sa svim stvarima u životu. Definisanje humora nije lako, a to sam pokušao da uradim u ovoj zbirci. Aristotel u jednoj od najstarijih definicija humora je rekao da humor mora imati element izenađenja, a element iznenađenja mora imati i poezija. Taj momenat je ono što spaja humor i poeziju, a ta dva se čine nespojivim. Vic nas uvek uhvati nespremne, kao i poezija, pokaže nam stvari u nekom neočekivanom obliku. “Značenje džokera” jeste knjiga humora i poezije – ističe on.

Nenad Šaponja, književnik i izdavač AK “Agora” kaže da je Pištalo pisac različitih knjiga:
-Svaka njegova knjiga je drugačija, to jeste jedan prepoznatljiv stil, rečenica koja zvoni i vatromet metafora, nešto najbliže poezije što ipak ide u prozu. Međutim, tematski on menja stvari, menja pozicije i registre.
Pisac i publicista, Đorđe Pisarev, koji je takođe govorio na književnoj tribini, smatra da je Pištalo “džoker” koji osvežava našu književnost već decenijama.

– Eseji se ne čitaju svakog dana. Prednost kod eseja je prozni diskurs, a same ideje preuzimaju ulogu književnih junaka, dok u njegovim romanima sami junaci ostaju ideje, poput Andrića i Tesle – ističe on.

U punoj sali e-čitaonice, zaljubljenici u lepu reč iskoristili su priliku da porazgovaraju sa uglednim srpskim piscem, koji je pre tri godine boravio u našem gradu.

– Prethodni boravak u Kruševcu bio je jako prijatan, bilo je malo prohladno i posećivali smo tada sva značajna mesta u Kruševcu. Meni su predivne te fasade, kombinacija cigle i kamena, rozete sa divnim prepletima, kao što vidim ponovljena je na ulazu u grad, što mi se jako dopalo. Sada je leto, druga je atmosfera, sada više osećam da sam gost grada zbog važnog jubileja, jer 650 godina nije mala stvar. Dok sam ovde neću biti samo u ulozi pisca, porazgovaraću sa bibliotekarima kao upravnik Biblioteke, da čujem o njihovim problemima i šta se dešava – navodi Pištalo.

Svaki slobodni trenutak koristi za pisanje svog novog romana “Pesma o tri sveta” .

– Do malo pre sam radio u hotelu u kojem sam smešten. Novi roman pišem svaki dan bez obzira na nove obaveze koje imam kao upravnik Biblioteke. To je roman koji je pisan u prvom licu iz pozicije žene, to nikad ranije nisam radio, ali mi se prosto nametnulo. To je ženska priča, to neće biti neka poznata ličnost kao što je Andrić, Aleksandar Makedonski ili Korto Malteze, biće jedna žena iz Perasta koja je živela na tri kontinenta. U 17 veku se dešava priča, to je početak modernizma, imamo Dekarta i nauku, ali i paljenje veštica i globalnu pirateriju. To je i jedan od momenata kada je industrijsko ropstvo bilo najrasprostranjenije. Na Karipskim ostrvama, znoj i krv jednih ljudi pretvarao se u šećer i alkohol za druge – otkriva Pištalo.

Marija Stanković