Zloupotreba bunara ravna zločinu

Osim jezera Ćelije, alternativni izvori vodosnabdevanja u našem gradu su i seoski vodovodi, javne česme, ali i seoski bunari. Seoski vodovodi “pate” od nedovoljnog ulaganja u njihovo održavanje i nerešenih upravljačkih prava, pa i nespremnosti meštana da utrošenu vodu i plate. Nedavno je, tako, saopšteno da se voda sa seoskog vodovoda u Velikom Šiljegovcu ne sme koristiti za piće zbog zdravstvene neispravnosti. Bunari su, pak, posebna priča

Pitanje stanja naših bunara u selima je tema kojom se grad nije kontinuirano bavio. Podrazumevalo se da će se svaki vlasnik sam time pozabaviti, ali smo svedoci da danas imamo veliki broj neispravnih bunara, još veći broj onih koji se ni ne kontrolišu, a ono što je ravno zločinu, jesu bunari koje su njihovi vlasnici pretvorili u septičke jame i time napravili pravu ekološku katastrofu.

U jednom od razgovora sa Oliverom Drenovac, pomoćnicom gradonačelnice Kruševca za ekologiju i održivi razvoj, pitali smo i kakva je sudbina ovih alternativnih izvora vodosnabdevanja.

Kada je reč o seoskim vodovodima, Drenovac podseća da po Zakonu o komunalnim delatnostima mesne zajednice više ne mogu da njima upravljaju, da bi to trebalo da takođe bude u nadležnosti gradskog Vodovoda, ali da ovo preduzeće trenutno nema dovoljno kapaciteta da to radi.

– Ipak, mora da se nađe neki način da ti vodovodi budu u funkciji, da prosto sačuvamo ta izvorišta, to je veoma važno – smatra Olivera Drenovac. Slaže se da je zloupotreba bunara zaista zločin jer je zagađenje podzemnih voda je najteži oblijk zagađenja, a na pitanje da li je takvo zagađenje uopšte rešivo, kaže:

– Rešivo je, ali za samo prečišćavanje podzemnih voda potrebno je od sto do četiri stotine godina, tako da možemo da se nadamo da ćemo, ako ih ne budemo dalje zagađivali, za jedno četiri stotine godina imati ponovo čiste podzemne vode.

Kada su stajaće vode u pitanju, kao što je jezero, ono će se prečistiti za tri do  četiri meseca, reke još brže, ali podzemne vode ne. Ne treba zaboraviti da Srbija najveće kapacitete pijaće vode ima u podzemnim vodama koje mi ne vidimo, pa ne znamo njihovu vrednost.

Mi u Srbiji mislimo da smo bogati vodom, a u stvari nismo. Samo 10 odsto voda su domicilne vode, 90 odsto su one koje dolaze i pitanje je koliko se možemo osloniti na te vode jer ne možemo da sprečimo zagađivače van naših granica, a ako imamo izvorište možemo ako smo pametni da ga sačuvamo od zagađenja – konstatovala je Drenovac.

N.Budimović