Žetva prekinuta, kiša prijala kulturama, ali grad „obrao“ deo prinosa

Obilne padavine koje su došle posle višednevnih veoma visokih temperatura prijale su usevima u Rasinskom okrugu, pogotovu kukuruzu. Promena vremena, međutim, donela je nepogode i grad koji je tokom prethodnih nekoliko dana pogodio delove Rasinskog
okruga, a prema prvim informacijama sa terena najviše su stradale povrtarske kulture i voće. Kiša je, takođe, zaustavila žetvu pšenice, koja je bila u punom jeku

– Do petka, odnosno do početka padavina žetva pšenice je obavljena na oko 40 odsto površina u Rasinskom okrugu, koje su bile posejane tom žitaricom. Prinosi su dobri,
kreću se od četiri do šest tona po hektaru, a višegodišnji prosek je oko četiri i po tone.

To su, s obzirom na sve nepovoljnosti tokom proizvodnje, dobri prinosi. Tamo gde je primenjena puna agrotehnika ima i rekordnih, po devet tona po hektaru.Visoke
temperature pre žetve nisu mnogo smanjile kvalitet i prinos – kaže savetodavka za ratarstvo u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Radojka Nikolić.

Inače, žetva pšenice je u Rasinkom okrugu počela osmog jula, a pod tom žitaricom je u našem Okrugu bilo oko deset i po hiljada hektara. Nastaviće se kada prestanu padavine.

Radojka Nikolić podseća da je u delu Okruga, u opštini Varvarin, pred početak žetve pao grad. Takođe je, u subotu, 17. jula, grad pogodio nekoliko trsteničkih sela, Počekovinu,

Ribnik, ali je na tim područjima žetva uglavnom završena, odnosn stradale su povrtarske kulture i voće.

– Poljoprivrednici javljaju nama i predstavnicima opština da ima štete na tim kulturama. Komisije će izlaziti da utvrde štetu. Generalno gledano pad temperature je pogodovao većini useva, tamo gde nije bilo grada, padavine su pre svega bile neophodne
kukuruzu, koji je bio na ivici izdržljvosti, jer je počelo uvijanje listova i žućenje donjih listova, on je baš vapio za vodom i ove padavine će poboljšati situaciju. Padavine su
došle u zadnji čas i što se tiče krmnog bilja, suncokreta, soje, krompira, da spreče znatno umanjenje prinosa – kaže ona.

Dodaje da su, ipak, najviše stradali povrće i voće, koji su najosetljiviji. Apeluje na poljoprivrednike da osiguravaju useve.

– Malo proizvođača to čini, iako mi kao stručna služba to preporučujemo, pogotovu jer postoje subvencije ministarstva i pojedinih opština koje omogućavaju da proizvođači
plaćaju polovinu premije osiguranja – napominje ona.

J.B.