Ženska strana istorije: Ljiljana Maksić eks Knežević

Napretkova „atomska bombarderka“
Kruševačkoj publici, kao predvodnica tada fantastične ekipe ŽORK Napredak, donela je najveće uspehe u istoriji sporta – osvajanja Kupa gradova (EHF) i nacionalnog Kupa SR Jugoslavije u najteže doba, bestijalne 1999. godine

U Latkovcu kod Aleksandrovca 15. maja 1969. godine rođena je jedna od najboljih svetskih rukometašica svih vremena – Ljiljana Knežević danas Maksić.

Za reprezentaciju Jugoslavije, SCG i Srbije igrala je više od 240 puta. Sa 4 500 datih golova proglašena je najboljim rukometnim strelcem svih vremena. Sa seniorskom reprezentacijom osvojila je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu 2001. i zlatno na Mediteranskim igrama 1991.

U karijeri koja je trajala više od dvedeset osam godina igrala je za veliki broj klubova. Neki od njih su: Napredak Kruševac, Radnički Beograd, DIN Niš, Budućnost Podgorica, Jagodina. Pet puta je osvojila Kup kupova Evrope, Kup gradova Evrope i tri puta drugo mesto u Ligi Šampiona. Bila je takođe trener rukometašica Župe iz Aleksandrovca.

Kruševačkoj publici, kao predvodnica tada fantastične ekipe ŽORK Napredak, donela je najveće uspehe u istoriji sporta – osvajanja Kupa gradova (EHF) i nacionalnog Kupa SR Jugoslavije u najteže doba, bestijalne 1999. godine. Ostaće zauvek u kolektivnom sećanju rukometnih privrženika ovoga grada kao jedinstvena div heroina koja je redovno znala da ignoriše panične zahteve doktora da mora da pauzira kako bi sanirala sve brojnije povrede, jer sve protivničke igračice, od početka svake utakmice, znale su koga moraju da slome – u suprotnom im je obično sledila dvocifrena porcija golova.

Krajem januara 2017. godine, nakon osmogodišnje pauze, prihvatila je poziv da se vrati, kao sportski direktor, u svoj voljeni Napredak. O novostečenim iskustvima se tada poverila novinarima:

– Išla sam od vrata do vrata, kod poznanika, i tražila pomoć od 5.000 dinara da devojkama kupimo patike koje nisu dobile pet, šest godina. Iz iskustva znam da može da se igra u pocepanom dresu, ali patike su važna stavka. Njihov osmeh i angažovanje na treninzima su mi najveća nagrada. Cilj nam je da obnovimo školu rukometa, da ova mlada ekipa postepeno napreduje. Angažovali smo iskusne trenere, Miodraga Trifunovića i Bratislava Vukojevića, koji lepo rade. Vidi se napredak jer prethodnih godina nije bilo dobro ni na terenu ni van njega. Potrebno nam je vreme jer ni onaj moćni ŽORK nije napravljen preko noći.

U Gradskom ženskom RK Napredak 12 u Kruševcu dve devojčice, ćerke direktorke Kluba Ljiljane Maksić, registrovane su za ovu superligašku ekipu, jatu se prvo priključila Lena (14), a nedavno joj se pridružila i mlađa sestra, Dina (13). Uprkos opštim očekivanjima njene pulenke već ovog proleća izborile su povratak u društvo najboljih.

I.St.R.