Ženska parlamentarna mreža u Kruševcu: novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti

U Gradskoj upravi Kruševac je na panelu koji je organizovala Ženska parlamentarna mreža, predstavljen novi Zakon o ženskoj ravnopravnosti, a govorilo se problemama koje se tiču žena i sa kojim se žene susreću u ostvarivanju svojih prava, kao i o nasilju nad ženama i prevenciji nasilja. Ženska parlamentarna mreža ocenila je Rasinski okrug kao primer dobre prakse 

– Od pet opština na teritoriji ovog grada u četiri su predsednice opštine i gradonačelnice žene, što je odličan primer u praksi jer na taj način žene su dobile jednu vrstu podstreka, da se participiraju u politici i da budu vidljive.Za nas je uvek bitno da se nađemo na lokalu i da vidimo na koji način je lokal bio sposoban da prepozna sve segmente ovog zakona i da nađe način da ga primeni, što je naravno, najvažnije. Mi smo ovde videli da je zakon naišao na primenu kroz različite oblike. Novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i Zakonom o izboru narodnih poslanika uveli smo 40 odsto kao kvotu za broj žena na svakoj izbornoj listi i to uz pomoć predsednika republike, Aleksandra Vučića, koji je dao preporuku i molbu da ovaj zakon Skupština razmotri. On je praktično zamolio Anu Brnabić, tadašnju mandatorku Vlade da se što veći broj žena uđe u Vladu i danas imamo Vladu koju čini 50 odsto ministarki – kaže Sandra Božić, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.

Proces integracije žena u politiku i povećanja broja žena u političkom životu neprekidan je proces.

– Srbija je na mapi Evrope i sveta na vrhu kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti. Mi smo uspele politički da se osnažimo, a ono što je ostalo i što pokušavamo upravo na ovakvim radionicama je da razgovaramo o stvarima koje ipak muče društvo, jer pitanje rodne ravnopravnosti nije samo pitanje žena, već društva. Kroz ovaj zakon one marginalne grupe žena, a to su žene koje žive u seoskim područjima su dobile svoju priliku da se i njihov glas čuje. Ovaj zakon prepoznaje žene domaćice, poljoprivrednice i neplaćeni rad – objašnjava ona.

Rodnosenzitivna participacija u budžetu posebno je važna.

– Žene su se izjednačile sa muškarcima kada je u pitanju moć, ali nisu kada je u pitanju to koliko su plaćene za isti rad i na tome moramo da radimo u budućnosti – ističe Božićka.

U okviru ove teme, neophodno je stalno govoriti i o nasilju nad ženama.

– To je nešto o čemu konstantno razgovaramo i temaa kojoj se treba veaćati. Trudimo se da preveniramo nasilje, a društvo mora da nađe brz i adekvatan način za žene koje su ugrožene. Kada se žena ne oseća sigurno u društvu vi morate da je osnažite da prijavi to nasilje, žena mora da ima podršku institucija kad je najranjivija – smatra Božićka.

Jasmina Palurović, gradonačelnica Kruševca, smatra da je razgovor o rodnoj ravnopravnosti prvi korak u njenom dostizanju.

– Mi smo sve što ima veze sa ovom temom ispoštovali u zakonskom nivou, ono što je bilo na nama kao lokalnoj samoupravi jeste da zakon ne ostane samo mrtvo slovo na papiru, već da se i u praksi primenjuje, mi već danas u sazivu naše odborničke grupe imamo preko 40 odsto žena. Primetili smo da žene na seoskom području treba osnažiti i kroz različite projekte prošlih godina pokušavali smo da ih usmerimo da svoja domaćinstva i biznise koje imaju aktivno uključe i tako budu ekonomski snažnije – navodi Palurovićka.

Kroz rodno budžetiranje, napravljena je statistika koliko žena koristi sredstva iz podsticaja poljoprivrede, a koliko za samozapošljavanje.

– Prateći te parametre uspeli smo da motivišemo žene da se mnogo više javljaju na konkurse i za samozapošljavanje. Samo deljenjem dobrih iskustva možemo da poboljšamo ne samo učešće žena, već i njihovu snagu i osnaživanje u svakom smislu, posebno ekonomskom – ističe gradonačelnica.

Snežana Paunović, jedna od devet koordinatorki ženske parlamentarne mreže kaže da su u Kruševcu naišle na retku situacija da se razume Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kao i Zakon o zabrani diskriminacije i da je njegova puna primena u toku.

– Dobro je znati da je težnja Ženske parlamentarne mreže zaživela na lokalu na način da su formirane odborničke mreže, koje su iskoračile i napravile prvi korak. Mnogi ne razumeju da rodno budžetiranje nije polno i da ono podrazumeva prepoznavanje problema na lokalu sa kojim se treba suočiti sa ambicijom da se sve moguće razlike prevaziđu. Ako imamo svest o statističkom podatku da su 54 odsto građana Srbije žene, onda moramo imati i svet i učiniti da pola svih resusa pripada ženama. Mi nismo suparnice muškarcima, mi hoćemo da podelimo i probleme i benefite onoga što je život – zaključila je Paunovićka.

M.S.

Foto: internet stranica Gradske uprave Kruševca