Zbog vremenskih (ne) prilika desetkovan rod pšenice

Neoubičajeno visoke temperature u maju i kiša koja je danima padala u junu nepovoljno su uticale na pšenicu, čiji će rod, prema procenama stručnjaka, biti jedna od najmanjih u prethodnoj deceniji. Pojedini poljoprivrednici razmišljaju da li uopšte da plaćaju kombajn i skidaju letinu ili da jednostavno pokose njive pod pšenicom

– Veoma toplo vreme u maju je dovelo da ranijeg sazrevanja pšenice. Došlo je do nalivanja zrna pod nepovoljnim okolnostima, ali rod ne bi bio značajno umanjen već bi zrno bilo lošijeg kvaliteta. Medjutim, kiše koje su u junu danima padale sprečile su poljoprivednike da obave žetvu, do koje je, zbog majskih vručina, ove godine došlo ranije – objašnjava Radojka Nikolić, stručna savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Napominje da su žitna polja, umesto da budu zlatno žute boje, zbog mnogo vlage sada crna, te da je došlo do klijanja zrna na klasu.

– Mnogi poljoprivrednici na čijim parcelama je do toga došlo razmišljaju da li uopšte da angažuju kombajn, koji košta 13 hiljada dinara po hektaru ili da pokose te njive. Takva pšenica ne može da se upotrebi ni za stočnu hranu – kazala je ona.

Prinosi pšenice sa njiva koje su požnjevene početkom juna se kreću oko 4 tone po hektaru, što je oko višegodišnjeg proseka. Žetva je, medjutim, tada obavljena na svega desetak odsto od oko 12 i po hiljada hektara, koliko je pod pšenicom u Rasinskom okrugu.

Situacija je nešto bolja kod ječma, gde je žetva pre kiša obavljena na oko 60 odsto površina.

Kukuruzu su, dodaje Nikolićka, padavine prijale i on dobro napreduje.

Velika vlažnost i nedostatak sunčeve svetlosti i toplote nepovoljno utiču i na povrtarske kulture, posebno na paradjajz i papriku. Ovakve vremenske (ne)prilike pogodne su i za pojavu različitih biljnih bolesti.  

Stručna savetodavka u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Sandra Miletaković napominje da pre unošenja strnih žita (ječam, pšenica, ovas) u skladišta, odnosno lagerovanja, treba pripremiti skladišni prostor za njihovo čuvanje.

– Strna žita  se obično čuvaju u magacinima, tavanima i drugim skladištima. Te prostore treba prvo isprazniti, a nakon tog mehaničkog čišćenja izvodi se „hemijsko čišćenje“ tj. vlažna dezinsekcija kojim se uništavaju insekti, koji su zaostali na raznim mestima skladišta – objašnjava ona. Za tretiranje skladišta ppreporučuje neki od insekticida: Etiol, Acetil – 50 ec, Difos E – 50 ili Diksin. Podseća da poljoprivrednici treba da se pridržavaju uputstva o primeni insekticida uz mere predostrožnosti o zaštiti ljudskog zdravlja te životne i radne sredine.