Zbog sve manje dece u kruševačkim školama zatvoreno 13 odeljenja

To što se svake godine sve manje đaka upiše u prvi razred osnovne škole dovelo je do zatvaranja šest odeljenja prvog i sedam odeljenja petog razreda u kruševačkim osnovnim školama. Prema podacima ovdašnje Unije sindikata prosvetnih radnika od početka školske godine u kruševačkim školama je obavljeno je 90 preuzimanja prosvetnih radnika. Taj proces prati Radna podgrupa koja o nepravilnostima obaveštava ministarstvo i inspekciju. Pravo na preuzimanje, međutim, nemaju veroučitelji koji na početku godine potpisuju ugovor na određeno, odnosno na vreme jedne školske godine, dok se građansko kao drugi izborni predmet uglavnom koristi za dopunjavanje nedostajuće norme nastavnika

Na početku školske godine u kruševačkim osnovnim školama zatvoreno je 13 odeljenja, šest odeljenja prvog razreda i sedam odeljenja petog razreda. Simptomatično je to što su bez odeljenja ostale ne samo seoske već i gradske škole. Prema podacima Školske uprave Kruševac odeljenje petog razreda manje ima OŠ “Nada Popović”, bez odeljenja prvaka ostala je OŠ “Vuk Karaxić”. Osnovna škola u Mudrakovcu ostala je bez odeljenja petog razreda, dok su škole u Parunovcu, Padežu i ^itluku ostale bez po odeljenja prvog i petog razreda. Osnovna škola u Konjuhu ove godine ima dva odeljenja prvaka manje, po jedno u Konjuhu i Beloj Vodi, škole u Jasici i u Dvoranu su ostale bez po odeljenja petaka.

– Manji je broj đaka i dolazi do zatvaranja odeljenja. Pravilo je da se u predmetnoj nastavi, u višim razredima osnovne škole, kada ima više od 30 đaka u odeljenju to odeljenje deli na dva. U nižim razredima je to drugačije, ukoliko je manje od 10 đaka jednog razreda onda se pravi kombinovano odeljenje – rekao je za GRAD Zoran Asković, načelnik Školske uprave Kruševac.  

Viškovi prosvetnih radika preraspodeljeni

Zbog gašenja odeljenja tri učiteljice su postale tehnološki višak, a njihov status je rešen preuzimanjem.

– Takođe u predmetnoj nastavi smo imali tehnološke viškove sa različitim procentima koji su zbrinuti u svojim školama ili u drugim školama u kojima je bilo upražnjenih mesta – kazao je Asković.

On je podsetio da pri Školskoj upravi postoji Radna podgrupa koja se bavi raspoređivanjem tehnoloških viškova. Potvrdio je da je bilo situacija u kojima su direktori odbijali da preuzmu radnike te da je tada Radna podgrupa školama slala preporuku da to učine, ali i da je istovremeno obaveštavala Ministarstvo o takvim situacijama. Pomenutu Radnu podgrupu čine predstavnici Školske uprave, škola i sindikata.

Predrag Gašić, njen član ispred Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, precizirao je da je za sada ostalo nerešeno jedino pitanje učiteljice iz Trstenika, koja je postala tehnološki višak, a koju je škola u Milutovcu, iako ima upražnjeno mesto, odbila da preuzme.

– Radna podgrupa ima zadatak da sve zahteve lica koja su tehnološki višak razmatra i šalje preporuke školama koje imaju potrebu baš za tim kadrom. Škole  imaju zakonsku obavezu, a postoji i Stručno uputstvo koje su dobile od Ministarstva. Ukoliko je odgovor škole negativan Radna podgrupa to razmatra na sastanku i obaveštava o tome Radnu grupu pri Ministarstvu i inspekciju. Za konkretan slučaj u Milutovcu čekamo epilog inspekcijskog nadzora – rekao je Gašić.

Dodao je da generalno postoji sumnja da se na pojedine škole vrši politički pritisak.

– Direktori u takvim situacijama nisu baš nezavisni u donošenju odluka, a stranačke strukture ne poznaju odredbe Zakona o obrazovanju i stručnih uputstava, čime direktore dovode u nezavidnu situaciju i mogućnost da im dođe inspekcija – naveo je on objašnjavajući da se dešava da direktori “kriju” radna mesta ili se pozivaju na interna dokumenta kada nekoga ne žele da preuzmu jer su za to mesto planirali nekog drugog.    

Podaci kruševačke Unije sindikata prosvetnih radnika pokazuju da je u Kruševcu od početka školske godine obavljeno 90 preuzimanja. Krajem avgusta je na listi tehnoloških viškova, odnosno radnika koji su ostali bez dela norme bilo 182 lica, a sada ih je 105, dok je na listi  sa nepunim radnim vremenom bilo 160 lica, a sada ih je 147. Gašić podseća da se preuzimanjem najpre “zbrinjavaju” prosvetni radnici sa liste tehnoloških viškova, odnosno oni koji su imali puno radno vreme, pa su ostali bez dela norme, a potom i lica koja su radni odnos zasnovala sa nepunim radnim vremenom.

Ove godine u Kruševcu ni jedan prosvetni radnik nije ostao bez posla uprkos tome što je u školama manje dece i odeljenja. Gašić potvrđuje da to znači da u prosveti ima prostora za preuzimanje kadrova ali i za ukrupnjavanje norme.

Za veroučitelje preuzimanje ne važi, građansko “popunjava” normu

Mogućnost zbrinjavanja unutar prosvetnog sistema, odnosno preuzimanja, međutim, ne postoji za veroučitelje koji su zaposleni na određeno vreme.

– Na žalost, status veroučitelja, ni nakon 17 godina od vraćanja verske nastave u prosvetno obrazovni sistem, nije valjano pravno regulisan. Na početku svake školske godine, iznova, veroučitelji na osnovu postavljenja od nadležnog episkopa, potpisuju ugovor o radu samo na određeno vreme trajanja jedne školske godine, što u krajnjoj liniji znači da im posao naredne školske godine može biti veoma lako uskraćen. Takav status onemogućuje veroučiteljima ostvarenja i mnogih drugih prava koja ostali prosvetni radnici imaju i stvara utisak da su verska nastava i veroučitelji poput nekakvih gostiju u našem prosvetno obrazovnom sistemu, uprkos dokazanom uspehu u nastavi – kaže za GRAD jeromohan Sergije Radovanović, sekretar Prosvetnog odbora Eparhije kruševačke.

On napomnje da neregulisan status veroučitelja i mogućnost da se učenici svake školske godine iznova opredeljuju između dva obavezna izborna predmeta, koja suštinski obesmišljava postojanje kontinuiteta u izučavanju tih predmeta, dovode do, u poslednje vreme, sve učestalijih nepravilnosti prilikom anketiranja đaka, a na štetu verske nastave.

– U pojedinim školama, da bi se popunila norma predmetnim i nastavnicima razredne nastave, do čijeg pada dolazi usled sve manjeg broja dece, vrši se pritisak na đake da pređu sa verske nastave na drugi izborni predmet. Ankete se u pojedinim slučajevima čak i nekoliko puta ponavljaju sve  dok se ne dobije željeni broj đaka koji pohađaju drugi izborni predmet – naveo je on.

U Kruševcu versku nastavu pohađa 8.068 đaka, odnosno 57 odsto od ukupnog broja učenika, predaje im 29 veroučitelja. Broj đaka koji se opredeljuju za taj izborni predmet nije se značajno menjao tokom prethodnih nekoliko godina.

Inače, podaci ovdašnje Školske uprave pokazuju da je u prvi razred osnovne škole u Kruševcu krenulo 1.040 đaka, što je za 55 manje nego prošle godine. U srednje škole upisano je 1.505 đaka, za 76 više od prošle godine. Do povećanja broja srednjoškolaca je došlo jer su otvorena tri nova odeljenja, odnosno tri nova profila, a u ovdašnje srednje škole dolaze i deca iz drugih opština.

J. Božović