Zašto su nam sportske hale i fudbalski stadioni prazni!?

Godinama unazad sve je manje navijača na tribinama kruševačkog fudbalskog hrama, koji je jedan od najlepših u Srbiji, a dugo je Napredak bio jedan od najpraćenijih klubova, odmah posle beogradskih večitih rivala. Strepeli su u grotlu stadiona pod Bagdalom i velikani nekadašnje Jugoslavije, jer „grmelo“ je sa sve četiri strane. Danas, atosfera na tribinama je maltene pozorišna. Gde je nestao taj običan svet koji voli fudbal, jer nisu tema organizovane navijačke grupe!?

Mnogi će reći da su rezultati osnovni razlog slabog interesovanja, jer probirljiva kruševačka fudbalska publika želi Napredak u borbi za najviši plasman i izlazak na međunarodnu scenu, ali to nije ni približno potpun odgovor…

Još sumornija slika je u kruševačkoj Hali sportova, gde rukometne, košarkaške, odbojkaške utakmice poodavno prate samo roditelji i prijatelji aktera na terenu. A, tražila se svojevremeno karta više kada su Žorkice harale jugo scenom, košarkaši, rukometaši i odbojkaši igrali u najvišem rangu.

U sportovima sa loptom, koji se igraju u hali, presudnu ulogu već imaju rezultati. Godinama unazad Čarapani nisu na velikoj sceni, doduše Žorkice se sada vraćaju u elitu i ostaje da vidimo hoće li se i navijači vratiti na tribine.

Tek, nije samo Kruševac u „deficitu“ sa sportskim poklonicima, ista je situacija u celoj Srbiji, ali i regionu…

TV PRENOSI

Kada je sportska ponuda bila oskudna na tv ekranima, uz tek dva programa, vikendom se moglo odgledati možda dve utakmice nacionalnog šampionata, izbora nije bilo. Svi su hrlili na stadion da uživaju u igrama kluba za koji navijaju. I tribine su bile pune, od Vardara, do Triglava, bez obzira da li prži sunce, ili lije kiša. A, da bi saznali šta konkurencija radi, mnogi su uz sebe imali tranzistore, na kojima su slušali radio prenose sa drugih stadiona. Takva su to vremena bila…

Danas je, međutim, tv ponuda sportskih prenosa izuzetno bogata. Dostupne su sve utakmice domaćeg fudbalskog šampionata, mnoge iz regiona, ali i direktni prenosi najboljih evropskih liga. Iako je komfor sportskih objekata u odnosu na vremena kada su stadioni bili krcati, daleko veći – stolice, reflektori, pokrivene tribine, navijači se sve teže odlučuju da se odreknu udobnosti kućnog ambijenta, jer zavaljeni u fotelju, mogu ceo dan da uživaju u bravurama najboljih svetskih zvezda uz tv ekran. A, majstore tog kalibra nekadašnji navijač mogao je da vidi samo na stranicma sportskih novina, eventualno u nekoj specijalizovanoj emisiji na televiziji.

SUMNjE U REGULARNOST I NASILjE NA STADIONIMA

Oduvek je bilo sumnji u „štelovanje“ rezultata. Neke su bile i opravdane, jer se dešavalo da akteri, naravno godinama kasnije, progovore. Pojava kladionica, kao mogućnost brze zarade, sada svakodnevno pod sumnju stavlja mnoge utakmice. Na dnevom nivou mogu se čuti vesti o enormnim uplatama na određene ishode, o sigurnim pobednicima, a običan navijač želi da gleda vitešku borbu na terenu, da se raduje, ili tuguje sa prijateljima i danima priča o golovima, ili propuštenim šansama.

Osim toga, posle raspada nekadašnje Jugoslavije nema više velikih i neizvesnih derbija, kvalitet je, logično, opao, u Srbiji je odavno jedina nepoznanica da li će šampion biti Crvena zvezda, ili Partizan i sa koliko će golova razlike pobediti ostale rivale.

Povrh svega, više nije bezbedno doći na stadion sa decom, mnogo je pirotehnike, krvavih obračuna navijačkih organizovanih grupa, raznoraznog oružja u rukama agresivnih. Pune se crne hronike u medijima stravičnim izveštajima, sport odlazi u drugi plan.

Hoće li se u dogledno vreme situacija promeniti, teško je dati pravi odgovor, ali jedno je sigurno. Ukoliko nema dece na stadionima, da se dive i uživaju u igrama svog kluba, teško da će odlučiti da se i sami bave sportom, kao zdravim načinom života. Tako se rađa novi veliki problem, jer sve je više mališana koji ne znaju pravilno da trče, imaju razne fizičke deformitete i postajemo sve bolesnija nacija…

Deluje kao začarani krug, ali za svaki problem postoji rešenje. Možda u vidu sinhronizovanih akcija institucija na svim nivoima, ali i sportskih kolektiva koje će omogućiti da običan navijač ponove može slobodno doći na stadion sa decom, da se oseća bezbedno, ali i oseti samo sportski duh i vidi iskrenu borbu ekipe za koju navija.

Sanja Milutinović