Zašto su iz Kragujevca do Kruševca dva dana pešačili jedan otac i jedan čovek, koji su se upoznali pre samo mesec dana?

Pešački poduhvat posvećen Janji Stojanović (3) iz Kragujevca, koja se bori sa genetskim poremećajem Jubertov sindrom, danas se odigrao i u Kruševcu: Janjin tata, Sava Stojanović i njegov prijatej Damil Erac koji je sam tokom pet dana juna pešačio u više gradova Srbije kako bi sakupio dovoljno sredstava za lečenje devojčice, stigli su posle podne iz pravca Vrnjačke Banje

Već dva dana pešače od Kragujevca i apeluju na ljude dobre volje kako bi poslali poruku 767 na broj 3030 i time omogućili da Janja redovno odlazi na složene fizikalne terapije u NovomSadu i krajem meseca, otputuje u Istanbul gde je čekaju nova medicinska ispitivanja.

Trogodišnja Kragujevčanka rođena je u 40.-oj nedelji i u inkubatoru je provela prvih mesec dana života. Lečena je od hipotonije sve do konačnog uspostavljanja tačne dijagnoze u jesen 2019.godine. Jubertov sindrom retko je stanje nerazvijenosti malog mozga i moždanog stabla, a Janja ima i ptozu desnog kapka, koju je operisala sa samo tri meseca i polidaktiliju (šestoprstost). Prognoze nisu bile sjajne, ali su Janjini roditelji, Tamara i Sava, bili uporni da svom detetu pruže najbolju moguću negu.

– Na dva-tri meseca vodimo je na fizikalnu terapiju koja košta 4.500 evra, sami sa njom vežbamo kod kuće, već smo se obučili za takve komplikovane vežbe i napredak je odličan: češće sedi, jača je, sve više svesnije da komunicira, za sada to čini pre svega pogledom i osmehom – kaže Sava Stojanović, Janjin otac.

– Sigurno je da želi da se igra sa starijim bratom i učinićemo sve da do toga dođe. Očekivanja na samom početku terapija nisu bila velika, znali smo da je dosta vremena propušteno dok nije stigla prava dijaganoza, ali idemo iz dana u dan. Ovo je borba za naše dete.

Jedan od ciljeva te borbe je i da Janja postane kandidat za transplataciju neurona u Kini. A oni prvi, urgentniji ciljevi su da dobije što je moguće bolju negu, nadaju se već u Turskoj, gde nove zdravstvene provere sa terapijom iznose oko 30.000 evra. Na putu do Janjinih prvih koraka porodici pomaže Damil Erac iz Ušća, koji je samo pročitao apel za pomoć devojčici pre mesec dana, dovoljan da krene da pešači.

– Nova tura koju sada pešačim sa Savom biće otprilike iste dužine, oko 240 kilometara, sigurno i mnogo više, ako računamo pešačenje kroz gradove u kojima pravimo pauzu i sa kutijom za priloge pokušavamo da sakupimo novac i lično se zahvalimo ljudima na podršci – priča Damil.

– U Vrnjačkoj Banji smo proveli prethodni dan i svuda nas lepo prihvataju ljudi. Nismo platili ni smeštaj, gledaju svi da pomognu kolilko se može. Nadam se da ću uz podršku sponzora, ukoliko obezbedim i siguran internet, krenuti sa ovom misijom i u Evropi i Sava je spreman na put. Nisam se umorio, u jednom mahu mogu da prepešačim i po 100 i više kilometara, već sam se navikao.

Pešačenje dvaprijatelja nastavljaju sutra ka Paraćinu, posle čega će boraviti i u Ćupriji i Jagodini. Velika podrška Savi i Damilu stiže sa društvenih mreža, ali i u neposrednim susretima sa ljudima. Damil priča da su mu tokom junskog pešačenja nesebično pomagali potpuni neznanci, dodajući da divnih ljudi zaista ima. I zaboravljajući da je upravo i on jedan od njih, budući da se Damil i Stojanovići nisu ni poznavali sve dok Damil nije rešio da napravi mnogo koraka. Za Janjin prvi.

I.R.