Zajedno protiv raka grlića materice

Piše: Marija Janković

Rak grlića materice je prepoznat kao ozbiljan zdravstveni problem u Srbiji. U periodu od 2007. do 2021. godine broj obolelih žena od raka grlića materice u zemlji se nije bitnije promenio i u strukturi obolevanja od svih malignih tumora kod žena nalazi se na četvrtom mestu, informacije su sa „Batuta“, Instituta za javno zdravlje Srbije. Uprkos činjenici da svaka žena starija od 15 godina jedanput godišnje može da obavi preventivni ginekološki pregled, u 2022. godini u Srbiji je samo 7 od 100 žena iskoristilo ovo pravo. U istom vremenskom periodu broj umrlih žena smanjio se 18,9 odsto odnosno gotovo za petinu, što ovu malignu lokalizaciju svrstava kao petu najčešću vrstu raka od koje umiru žene u Srbiji. Razlozi mogu biti u informisanosti žena, pravovremenim odlascima na pregled i činjenici da ako se rak otkrije na vreme može se primeniti adekvatna terapija

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, ove godine se sprovodi 18. put pod sloganom „Zajedno protiv raka grlića materice“ i ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod. Koliko je važna primarna prevencija u vidu HPV vakcina, a koliko sekundarna prevencije koja podrazumeva ženama dobro poznat Papanikolau test saznali smo u razgovoru sa dr Oliverom Raičević, ginekologom u Službi za zdravstvenu zaštitu žena i trudnica.

– Srbija je po broju novootkrivenih obolelih od karcinoma grlića i umrlih, oduvek u prvih pet u Evropi, a iz godine u godinu smo sve bliži vrhu, što je poražavajuće. Osamnaest odsto žena se redovno javlja na preglede, što znači da ako sedi pet žena, jedna ide redovno na preglede, a četiri koje ne idu mogu da imaju prekancerozno stanje ili karcinom, a da to i ne znaju – počinje dr Raičević.

Za gotovo sve slučajeve raka grlića materice odgovoran je Humani papiloma virus (HPV), koji postoji u preko 100 varijanti, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice. U 99,7 odsto slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija. U čak 70 odsto slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni

– Devedeset odsto mladih se sretne sa nekim od ovih virusa tokom prvih godina polne aktivnosti, ali imunološki sistem taj virus odbacuje. Može da se desi da ga vidimo, pa da praćenjem i kontrolom žene utvrdimo da je došlo do odbacivanja virusa posle par godina. Da bi se virus odrazio, potrebni su još neki faktori, tako da se češće javlja kod žena koje su pušači, jer pušenje ubrzava patologiju virusa, osobe koje uzimaju imunosupresivne lekove, mlade žene koje su jako rano krenule u polne odnose i koje imaju veći broj polnih partnera, ili čiji je partner imao veliki broj partnera i oni koji ne koriste prezervative.

Primarna prevencija oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV) obuhvata imunizaciju u cilju smanjenja broja obolelih od HPV infekcija. HPV vakcina sprečava infekciju najčešćim onkogenim tipovima ovih virusa koji cirkulišu u populaciji. Republika Srbija se ubraja među 140 zemalja sveta u kojima je uvedena vakcinacija protiv HPV, a ona se sprovodi od juna 2022. godine o trošku države, u domovima zdravlja za populaciju dece oba pola, uzrasta od navršenih 9 do navršenih 19 godina (pre prvih seksualnih odnosa). To je imunizacija koju preporučuje izabrani lekar u domu zdravlja, najčešće pedijatar. Od juna 2022. godine do danas vakcinisano je 31.309 dece, od čega 77% devojčica, podaci su „Batut-a“, dok je po rečima naše sagovornice Kruševac jedan od gradova sa najmanjim brojem datih vakcina.

– Postoje dva visokomaligna tipa virusa i nekoliko koji spadaju u onkogene, a HPV vakcina deluje protiv sedam onkogenih virusa. Vakcinacija je u svetu veoma popularna već više od deset godina, ali nažalost, Kruševac je jedan od gradova sa najmanjim brojem datih vakcina. Savet svih nas koji se bavimo ginekologijom, je da se vakcinacija ispoštuje, jer nema kontraidikacija. Vakcinacija je besplatna, ranije su žene kupovale za svoje ćerke vakcine i teško smo ih nabavljali. Sada je dostupna, pa je ne koristimo, što je kontroverza našeg naroda. Naravno i vakcinisana žena treba redovno da dolazi na ginekološko pregled tokom života.
U našoj populaciji jedan od značajnih faktora koji doprinose velikoj smrtnosti od ovog oboljenja jeste upravo činjenica da je prva faza ove bolesti uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo dve trećine žena prvi put javi ginekologu tek kada je bolest odmakla. Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.

– Nema simptoma ove bolesti, a ako se jave simtomi u vidu krvarenja, onda je već reč o poodmaklom stadijumu bolesti koji je uzeo maha. Prekancerozne promene se vrlo lako tretiraju, u jednom aktu, tzv. konizacijom za razliku od invazivne bolesti koja može biti smrtonosna. Invazivni karcinom se tretira zračenjem, hemoterapijom i sličnim metodama. Žene često kažu da imaju „ranicu na grliću materice“, to je narodni izraz za za crvenilo na grliću koje može da bude potpuno normalan nalaz, ali može biti i patološki usled nekog zapaljenja, najčešće hlamidije, koja je polno prenosiva bolest. Ranica nije pokazatelj problema, pokazatelj problema je patološka slika na kolposkopskom aparatu, kao i rezultat Papanikolau testa – objašnjava naša sagovornica.

Sekundarna prevencija je rano otkrivanje raka grlića materice korišćenjem jednostavnog i neinvazivnog Papanikolau testa (PAP test), a radi utvrđivanja premalignih ili malignih promena u ćelijama grlića materice. Skrining se radi svakoj polno aktivnoj ženi od 25 do 65 godina koja dođe na pregled u bilo koju državnu ambulantu.

– Zdrava žena jednom godišnje treba da radi Papa test, koji je zvanični skrining protiv ove bolesti. Njegova specifičnost i tačnost je preko 80 odsto, zato mi uvek našim pacijetkinjama radimo i kolposkopski pregled, na osnovu kog mi odmah možemo videti promenu koja je patološka i pratiti je uz kontrolu papa testa. Žene koje imaju promenu zovemo na šest meseci na kontrolu, a onde gde promena stoji malo duže, radi se biopsija. Papa test se, inače, više ne rangira po grupama, sada postoji novi sistem koji podrazumeva opisivanje ćelija, koje mogu biti normalne, pod zapaljenjem, ili koje pokazuju atipiju ili veliku deformaciju ćelija. Ćelije koje su pod atipijom, koja se ponavlja, obavezno se šalju i na biopsiju.

Pored PAP testa, u ranom otkrivanju raka grlića materice može se koristiti HPV test kojim se utvrđuje da li postoji HPV virus, primenom osetljive PCR tehnike. Ukoliko se testom utvrdi prisustvo HPV virusa, može se uraditi genotipizacija kojom se otkriva genotip virusa. Ove vrste testova u našoj zemlji se rade kod žena na uput izabranog ginekologa.

– Da bi virus napravio štetu treba da deluje 8 do 10 godina, što znači da ako je neko polno aktivan sa dvadeset godina, sa trideset godina možemo očekivati promenu na grliću, pa se može uraditi i tipizacija virusa. Ako se na toj tipizaciji, koja je takođe vrsta sekundarnog skrininga, vide virusi koji su malignog tipa, takođe se razmišlja o biopsiji. Tipizacija se još uvek ne radi u našem Domu zdravlja, jer je skupa metoda, te je često žene vrše u privatnim laboratorijama – kaže dr Raičević.

Cilj redovnih preventivnih pregleda je otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se maligno oboljenje razvije. Što se promene ranije otkriju, lečenje je lakše i uspešnije. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži, a njegov uspeh je manje zagarantovan.

– Redovnim pregled možemo u više od 95 odsto procenata preduprediti razvoj u težu bolest i invazivni karcinom. Svaka žena mora da „natera“ sebe da dođe na godišnji pregled, kad je sve u redu jer će na taj način moći mnogo da pomogne sebi. Kada je reč o ženama koje imaju više od 65 godina, važno je reći da za njih prestaje skrining grlića, zato što se smatra da ako je redovnim pregledima viđeno da nema sumnje na HPV i promene, onda se smatra da do promene neće doći ni kasnije, jer je polna aktivnost žene posle 65 godine manja, pa i kontakt sa raznim virusima. Mi uprkos tome, svim našim pacijetkinjama radimo i papa test i kolposkopiju. Kada je reč o mladim ženama, a prosek stupanja u seksualne odnose za žene u Kruševcu je 18 godina, one treba da dođu na prvi pregled najkasnije dve godine nakon prvog odnosa kada će se uraditi prvi skrining. One su u tom uzrastu svakako neminovno vezane za ginekologa, kao zaštitu od polnoprenosivih bolesti i neželjene trudnoće – objašnjava dr Olivera Raičević.