Vodič kroz Medicinsku školu: Jedna od najtraženijih

Medicinska škola, prepoznatljiva je kao škola odličnih đaka. Donja granica na upisu za većinu smerova je već godinama oko 90 poena, što za mnoge male maturante predstavlja pravi izazov. Da li je i dalje tako, proveravala je naša redakcija u razgovoru sa direktorom škole, koji nam je takođe otkrio između kojih smerova će đaci moći da biraju ove godine. Profesore smo pitali kako epidemija korona virusa utiče na praktičnu nastavu, a učenici svih smerova podelili su sa nama svoja iskustva u vezi sa ovom školom

–Upisala sam Medicinsku zato što mi se jako svidela i smatram da postoje brojne prednosti. Najveća prednost je što posle škole može odmah da se radi, jer dobijamo diplomu nakon završtka četvrte godine, a istovremeno imamo i dobru pripremu za faks, ako želimo da nastavimo dalje – kaže Emilija Ilić, učenica 2-3, odeljenja opšteg smera.

U školi se, kaže, puno uči, ali uz redovan rad može sve da se postigne.

-Mi puno učimo, ali mislim da se uz dobru organizaciju sve stiže, ja se trenutno spremam i za takmičenje iz biologije, koja je moj omiljeni predmet. Trenutno, zbog korone, nemamo praksu u bolnici, već u kabinetima, profesori se trude da nam sve prikažu onako kako jeste i da nam što više dočaraju tu atmosferu – dodaje ona.

Igor Tomić, njen drug iz odeljenja, takođe se sprema za takmičenje iz bilologije, a kaže da ga je  epidemija korona virusa inspirsala da upiše Medicinsku školu.

-Volim medicinu i želeo bih da nastavim njom da se bavim. Kad ja krenula pandemija dosta se pričalo o bolnici i pomaganju ljudima što se meni stvarno dopalo i to je bio jedan od razloga zašto sam i upisao ovu školu- objašnjava ovaj učenik.

Do početka pandemije, učenici svih smerova redovno su imali vežbe u različitim medicinskim ustanovama u gradu, međutim, pandemija je to promenila.

-Naši učenici već dve godine nisu imali nikakav kontakt sa pacijentima, trenutno sam razredni trećoj godini i mogu da kažem da moji učenici znaju kako izgleda praksa, da bi im to neodostajalo. Iako smo u veoma nezahvalnoj situaciji mi dajemo svoj maksimum, pokazujemo im videe, slike, međusobno glumimo pacijente, kako bi oni stekli bar neku predstavu o praksi. Do sada su naši đaci nakon završene škole bili spremni da rade, međutim, mislim da će sada morati da uče na poslu, jer im manjka praktičnog rada- ističe Stevan Pavlović, koji u ovoj školi predaje kineziologiju i fizikalnu terapiju.

Viktor Petrović, učenik drugog razreda, smera fizioterapeutski tehničar kaže se nada da će uskoro dobiti priliku da prisustvuje pravoj praktičnoj nastavi.

-Ja znam da smo zbog ove situacije uskraćeni, da smo u bolnici mogli bismo da pomognemo ljudima kojima je pomoć stvarno potrebna, ovako vežbamo jedni na drugima i simuliramo povrede. Nadam se da će se to uskoro promeniti- navodi on.

Kao i njegov drug iz odeljenja Branislav Smiljković, upisao je ovaj smer zato što u budućnosti sebe vidi kao fizioterapeuta neke sportske ekipe.

-Viktor se bavi badmintonom, a ja stonim tenisom. Treniram za Napad. Odlučio sam se za ovaj smer zato što mislim da tako najbolje mogu da povežem sport i medicinu. Mislim da je moguće biti i odličan đak i sportista ako si odgovoran i ako lepo uskladiš treninge i učenje- navodi ovaj učenik.

Melanija Nikolić, koja takođe ide sa njima u odeljenje, kaže da je pohađanje Medicinske škole u njenoj porodici postalo tradicija.

-Medicinska škola je bila moja prva želja, međutim, moram da kažem da su moje tri starije sestre završile ovu školu, tako da me je motivisalo i to što su one ovom školom bile zadovoljne i što su nastavile u ovom smeru. Ne pada mi teško učenje, navikla sam se, mislim da je u prvoj godini bilo teže nego sada, zbog anatomije- navodi ona.

Na spratu škole, zatekli smo farmaceute kako izvode laboratorijske vežbe.

-Ne mogu da kažem da četiri godine u ovoj školi nisu bile teške, ali se ne kajem što sam je upisala, jer planiram da studiram medicinu. Puno sam se spremala da “upadnem ” u ovo odeljenje, zato što je svake godine potreban veliki broj poena- kaže Sara Ugrinić, učenica četvrtog razreda, smera farmaceutski tehničar.

Svoje odeljenje smatra izuzetno složnim.

-U našem odeljenju ima 7 dečaka i 24 devojčice, to mi ne smeta, čak mi se i sviđa jer su devojčice razumnije i zrelije, pa je atmosfera mirnija i opuštenija. Mi smo složno odeljenje i retko se svađamo – navodi ona.

Direktor škole, Goran Ristić, kaže da je Medicinska škola jedna od omiljenih u gradu.

–Godinama unazad naša škola je jedna od najtraženijih u gradu i uvek se traži mesto više, bez obzira na to o kom se profilu radi. Preporučio bih malim maturantima da dobro razmisle da li žele da dođu u našu školu, ali ako to žele, svakako neće pogrešiti jer ovde će dobiti zaista dobro i kvalitetno znanje. Ove godine upisujemo tri odeljenja medicinskih sestara/tehničara, jedno odeljenje farmaceutskih i jedno fizioterapeutskih tehničara. Prošle godine imali smo zubne tehničare, kao šesto odeljenje, a ove godine to će biti ginekološko-akušerske sestre, to je odeljenje koje nismo upisivali više od deset godina – najavljuje direktor.

Za upis u Medicinsku školu potreban je veliki broj poena, a rang lista pravi se na osnovu zbira bodova osvojenih na prijemnom i bodova koje učenik “nosi iz škole”. Donja granica za smer medicinska sestra-tehničar, prošle godine je bila 88.35, za fizioterapeutskog tehničara 89.58, a za farmaceutskog tehničara 90.05 poena.

-Mi smo poznati kao škola čiji učenici postižu izuzetne rezulate iz stručnih predmeta, ali i onih koji to nisu, kao što su srpski i engleski jezik. Takođe, u našoj školi postoji puno mladih sportista koji postižu značajne uspehe. Spadamo u područje rada koje se zove zdravstvo i socijalna zaštita i te reči govore da se bavimo zdravstvenim obrazovanjem, ali da imamo i crtu socijalnog staranja. Uvek se trudimo da se naši učenici osećaju bezbedno, da ovo bude njihova druga kuća, da nauče ono što bi trebalo i da ih nekako izvedemo na pravi put i da posle naše škole postanu dobri ljudi. U našoj školi dve trećine učenika čine devojčice, čak nam je i kolektiv takav – dodaje Ristić i zaključuje da je reč o kolektivu u kome vlada smirena i pozitivna atmosfera.

Marija Stanković