Voda sa polovine javnih česama neispravna

Kontrola kvaliteta vode sa jedanaest javnih česama na području kruševačke opštine pokazala je da je samo na jednoj česmi sa mineralnim i četiri sa slatkim karakteristikama, voda i hemijski i mikrobiločki ispravna

Rezultati poslednjeg ispitivanja koje je u ovoj godini obavio kruševački Zavod za javno zdravlje pokazuju da je od sedam izvorišta slatke vode, koliko ih je obuhvaćeno ispitivanjem, ispravnost potvrđena kod nešto manje od polovine.

– Ispravna za piće je voda sa javne česme kod Famove kapije, kao i voda sa česama u selima Gari, Kapidžija i Šanac ( česma “Pčela) . Hemijski i mikrobilošku neispravnost pokazale su Zulina i Uroševa česma, , dok su česme u Kaoniku i Konjuhu hemijski neispravne. Od tri ispitivanjem obuhvaćena izvorišta mineralnog porekla , mikrobilošku neispravnost pokazale su česme u selima Čitluk i Žabare ( plići izvor), dok je voda sa dubljeg izvora u tom selu ispravna za piće – kaže Slađana Stanić, specijalistkinja higijene.

Prema njenim rečima, konstantnu zdravstveni ispravnost pokazuje česma kod Famove kapije, uglavnom su ispravne česme u Garima i Kapidžiji i česma “Pčelica” u Šancu, dok su sve ostale povremeno ili uvek neipsravne.

– Zulina i česma u Čitluku su od početka godine pokazivale i hemijsku i mikrobilošku neispravnost, što znači da voda sa ovih izvorišta ne bi trebalo da se koristi ni kao tehnička. Nesipravnost vode sa česme u Konjuhu je oko 33 odsto, u Žabaru (plići izvor) oko 50 odsto, dok je neispravnost česme u Kaoniku oko 67 odsto – kaže ona.

Zavod za javno zdravlje je tokom ove godine tri puta vršio kontrolu kvaliteta vode sa jedanaest, od ukupno 23 javne česme na području kruševačke opštine.

– Analize se rade po nalogu Grada, odnosno Narodnog muzeja. Pošto smo dobili sredstva za kontrolu kvaliteta vode sa 11 česama, odabrali smo one koje pokazuju tendenciju da mogu da budu ispravne – kaže ona.

Dodaje da redovan monitoring podrazumeva najmanje četiri kontrole godišnje, da je Zavod po nalogu ove godine obavio tri kontrole, te da bi realno, kako bi pored neke česme bilo istaknuto obaveštenje da je ispravna za piće, monitoring trebalo raditi svakog meseca.

Pored redovnog monitoringa, kako GRAD nezvanično saznaje, neophodno je i redovno održavanje i saniranje. Naime, da bi voda bila ispravna, trebalo bi da postoji odgovorno lice koje će biti zaduženo za čišćenje i hlorisanje. To u ovom trenutku ima samo česma “Pčela” u Šancu, a održava je fizičko lice bez ikakve nadoknade, godinama unazad.

Tragajući za informacijom o tome u kakvom su stanju ostale javne česme na području Grada, saznali smo i to da je česma Vučja glava kod Autobuske stanice, koja je godinama unazad pokazivala konstantnu i hemijsku i mikrobilošku ispravnost, prošle godine presušila, te da bi, s obzirom na to da je reč o vodi arterskog porekla, trebalo ispitati da li je uzrok tome presečena vodena žila ili je česma presušila prirodno.

U pokušaju da saznamo šta se tačno dogodilo sa česmom kod Autobuske stanice, kontaktirali smo Gradsku upravu , gde je novinama GRAD rečeno da oni nemaju informaciju da je presušila, da je za javne česme na području Grada od ove godine zadužen Narodni muzej, te da bi za sve odgovore trebalo da se obratimo ovoj ustanovi.

U Narodnom muzeju nam je rečeno da su oni zaduženi samo za kontrolu kvaliteta vode sa javnih česama i da nemaju ni oni iformaciju da je “Vučja glava” presušila.

– Javne česme su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika i za bilo kakve intevencije kada je u pitanju ovo javno dobro trebalo bi se obratiti njima. Muzej je zadužen za održavanje česama i sredstva koja za te namene dobijamo iz budžeta grada usmeravaju se na kontrolu kvaliteta vode – kaže Goran Vesić, direktor Narodnog muzeja Kruševac.

Ističe i to da je tačno da postoji preporuka od strane Zavoda za javno zdravlje da bi kontrolu trebalo vršiti svakog meseca, ali da su sredstva koja Muzej dobija za te namene ograničena i da se analize vrše četiri puta godišnje, te da je time zadovoljen minimum kada je u pitanju kontrola kvaliteta vode sa javnih česama.

Imajući u vidu sve navedene odgovore, stiče utisak da su odgovorni nedovoljno upućeni u to šta su čije nadležnosti kada je u pitanju održavanje javnih česama, da se odgovornost prebacuje sa jedne ustanove na drugu, te da je očigledno da ne postoji dovoljno razvijena svest o tome koliko je veliki značaj alternativnih izvora vodosnabdevanja.