“Vizije stvarnosti” Mirjane Đošić: Refleksije u oku posmatrača
Postavljeno: 11.09.2020
Izložbom slikarke Mirjane Đošić, Umetnička galerija u Kruševcu je posle duže vremenske pauze ponovo otvorila svoj izložbeni prostor za posetioce. “Vizija stvarnosti” je zbirka slika i kolaža kojima autorka kroz motive koje prepoznajemo iz svakodnevice upućuje, kako ocenjuju kritičari, slojevitu društvenu kritiku
Izložbu je otvorila Biljana Grković, kustos izložbe, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica. Ona je Mirjaninu izložbu povezala sa aktuelnom izložbom koja se održava na Dvoru kralja Nikole u Baru, u Crnoj Gori u okviru projekta “Prepoznavanje”.
– “Prepoznavanje” je projekat koji radimo sa nekoliko ustanova, a obe izložbe se održavaju uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Spaja ih i to što je “Prepoznavanje” jedan projekat kome je fokus na povezivanju lokalne umetničke scene, a Mirjana je umetnica koja je rođena u Trsteniku, iz našeg kraja – rekla je Biljana pred brojnom publikom koja je očito bila željna ovakvih umetničkih dešavanja.
Postavka u Galeriji je sedamnaesta samostalna izložba Mirjane Đošić, a čine je slike koje su nastajale u periodu od osam godina i koje tematski predstavljaju različite vizije stvarnosti.
– Nešto su refleksije u naočarima, nešto su usne tj. zamrznuti kadrovi koje one predstavljaju, tako da svako u toj slici vidi nešto različito, neko vidi refleksiju grada, neko vidi baš ono što ta refleksija predstavlja – poljubac, ili kako neka osoba jede kupinu. Različiti ljudi prosto imaju svoj doživljaj, svoju viziju stvarnosti kada je pogledaju – kaže Mirjana za Kruševacgrad.
Naslovnu sliku izložbe, Mirjana je naslikala u vreme karantina, iako je tada malo radila jer, kako kaže, to vreme nije bilo plodonosno za nju, pošto joj je bilo jako teško da se navikne na novu, izmenjenu stvarnost.
– Ja se nadam da do navikavanja na novu stvarnost neće zaista doći i da će zapravo nastavak ove slike pošto je ova iz Košutnjaka, iz šume, iz realnosti koja je meni u nekom trenutku bila izlazak, da će biti neka druga slika, koja će predstavljati izlazak u grad ili more, ili ono gde trenutno nismo mogli da idemo – poručila je Mirjana.
„Prvenstveno usmerena ka čoveku, na prvi pogled skoro do banalnosti dovedena jednostavnost tematskog izbora, odnosno motivi koje prepoznajemo iz svakodnevnice, konkretni i svima već poznati oku, kriju slojevitu društvenu kritiku što se nameće kao prva karakteristika idejne osnove koja pokreće njen umetnički izraz”, napisala je, između ostalog, u katalogu izložbe Biljana Jotić, istoričarka umetnosti.
Pošto je ovo prva izložba koju Umetnička galerija u Kruševcu organizuje nakon veće pauze izazvane epidemijom kovid virusa, Biljana Grković je rekla da se nada da će njome nastaviti program redovno, bez pauza, i pozvala građane da u što većem broju posete izložbu koja traje do 1. oktobra.
Na otvaranju izložbe obratio se i Kruševljanin Radomir Baturan, nekadašnji profesor kruševačke Gimnazije, urednik časopisa za književnost i kulturu – “Ljudi govore”. Baturan trenutno živi u Kanadi i trudi se da u svom časopisu, poveže istomišljenike iz matice i dijaspore, i da obezbedi prostor za umetnike koji su sa ovog područja.
Sa Mirjaninom umetnošću, otkriva nam, prvi put se sreo u Srpskom kulturnom centru u Beogradu, dok je predstavljao svoj časopis. Tada je video Mirjaninu sliku i, kako kaže, privuklo ga je osvajanje prostora, njegovo pomeranje i prelamanje kao u slikama Nevenke Rajković, Kruševljanke, čije su reprodukcije objavljene u prvom broju časopisa “Ljudi govore”.
– Mirjana je pomeranje prostora trostruko unapredila. U njenom slikarskom oku je oko, a u tom oku je refleksija svih pojavnih bića i predmeta od cveta, zgrade, Beograda, Kopenhagena. Po rečima Baturana, njena dela su dinamična i dragocena zato što podrazmevaju posmatrača koji može doživeti neku svoju refleksiju gledajući sliku. – Ako je istina da su oči refleksija duše onda je Mirjana nama poklonila nešto najlepše što ima, kreaciju svoje duše – rekao je Baturan.
Mirjana Đošić je rođena 1981. u Trsteniku. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, završila je 2005. godine u klasi prof. Anđelke Bojović. Doktorirala je kod istog profesora 2015. Član je ULUS-a od 2006. godine. Status samostalnog umetnika ima od 2009. godine. Priredila je sedamnaest samostalnih izložbi i učestvovala na preko pedeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Autorka je dva murala u Beogradu – na železničkoj stanici Prokop i Fakultetu dramskih umetnosti. Godinama je voditeljka zimskih i letnjih radionica slikanja za decu u organizaciji „Prijatelja dece Beograda“ pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda i jedna je od direktora privatne škole Pero Art Centar, koja se već deset godina bavi edukacijom odraslih i dece u oblasti umetnosti. Živi i radi u Beogradu.
Psihičko nasilje - prepoznaj i pruži podršku
