USPRS otkriva koliko tehnoloških viškova ima među prosvetarima u Rasinskom okrugu

Status delimičnog tehnološkog viška ima 207 prosvetara na teritoriji kruševačke Školske uprave, dok je na evidenciji Unije sindikata prosvetnih radnika 355 neupražnjenih radnih mesta. Prosvetni radnici koji imaju status tehnološkog viška ili su sa nepotpunom normom, mogu da regularnim zakonskim putem ostvare pravo na rad: prijavom na konkurse u školama

Prema evidenciji USPRS, najveći broj tehnoloških viškova je među profesorima geografije, ima ih 14 u Rasinskom okrugu. Nastavnika engleskog jezika sa istim, nepovoljnim statusom je 12, po 11 je iz srpskog jezika i hemije, odnosno po 9 iz predmeta matematika i fizika.

– Broj tehnoloških viškova do skoro bio je 219 i mi smo za četiri dana zbrinuli 12 naših kolega – kaže Predrag Gašić, član radne podgrupe Školske uprave.-

Jasno je da sistem preuzimanja radnika uz kontrolu radnih podgrupa dobro funkcioniše i nadamo se da ćemo u toku čitave školske godine dobro sarađivati sa školama, kako bismo ovaj kompleksan posao brzo priveli kraju.

Dobrivoje Marjanović, predsednik Gradskog odbora USPRS u Kruševcu naznačava da je veći broj nastavnika u tzv. kategoriji delimičnog tehnološkog viška. 

– Kako ne bi izgubili status, nastavnici imaju mogućnost da dopune normu u drugim školama, u okviru nenastavnih slobodnih aktivnosti, časova građanskog vaspitanja, kao i rada u biblioteci – predočava Dobrivoje Marjanović.- Oni neće izaći iz sistema. Imaće manji fond časova neko vreme, ali prirodni je proces da kolege idu u penziju, pa će se i na taj način „osloboditi“ radna mesta.

Predstavnici ovdašnje sindikalne unije prosvetara  napominju da će se u okviru zakonskih regulativa truditi da reše složenu problematiku tehnološkog viška među prosvetnim radnicima, i već sada, tvrde, aktivno prate proces “preuzimanja” neraspoređenih kolega, učestvuju u radu stručnih grupa, ali se i dopisima obraćaju nadležnim inspekcijama. Problemi, dodaju u USPRS, postoje zbog nesavesnih direktora škola, koji ne poštuju zakone i kolektivan ugovor.

Marija Stanković