Udruženje „Evrokontakt“ o Zakonu o planskom sistemu

Da Zakon o planskom sistemu prvi put donosi sveobuhvatno uređeno upravljanje javnim politikama na nivou državne uprave i jedinica lokalne samouprave, da je suštinska promena u tome što uvodi sistem odgovornosti za rezultate i stvara okvir za merenje efikasnosti rada u javnoj upravi, ali da je njegova manjkavost i realan izazov za njegovo dosledno sprovođenje to što ne predviđa kaznene mere za nepoštovanje propisanoga, pokazuje analiza Zakona koju je uradio stručni tim Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt“

Predsednik Udruženja „Evrokontakt“ Nenad Krstić je, govoreći o Zakonu podsetio da je on usvojen u aprilu ove godine, a da će početi da se primenjuje 19. oktobra. Napomenuo je da se njime uređuje strateško planiranje na lokalnom nivou i jasno propisuju neophodni procesi, dokumenti i principi koji se moraju te da je zato važno da se opštine i gradovi upoznaju sa njegovim sadržajem i obavezama koje treba da preuzmu u cilju pune primene Zakona

On je podsetio da  “Evrokontakt“, kao deo petočlanog konzorcijuma na čelu sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, realizuje projekat „Provera EU stvarnosti“, čiji je cilj približavanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji lokalnoj javnosti, te da se u okviru tog projekta bavi i strateškim planiranjem.  Analiza pomenutog Zakona uradjena je takodje kao deo projekta.

– Ovim Zakonom se prvi put sveobuhvatno uređuje planski sistem, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, potom vrste i sadržina planskih dokumenata koje predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu, među kojima su i jedinice lokalne samouprave – rekao je novinarima koordinator projekta ispred „Evrokontakta“ Radoš Kandić.

Zakon, dodao je on,  za lokalne samouprave propisuje obavezu donošenja planskih dokumenata, među kojima je najvažniji Plan razvoja jedinice lokalne samouprave, koji usvaja lokalna Skupština za period od najmanje sedam godina. Lokalne samouprave su obavezne da ga donesu najkasnije do 1. januara 2021. god. One su obavezne i da godišnje izveštavaju o sprovođenju Plana razvoja, da trogodišnje sumiraju učinke, da objavljuju pomenuta dokumenta i izveštaje tako da kontinuirano budu dostupni javnosti. Obavezan je transparentan proces konsultacija u svim fazama izrade dokumenta javnih politika, sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, uključujući i udruženja i druge organizacije civilnog društva, naučnoistraživačke ili druge organizacije.

– Po Zakonu javne rasprave su obavezne za dokumenta javne politike, što je pohvalno. Međutim, smatramo da je potrebno bliže definisati u kojim slučajevima se javna rasprava ne sprovodi, budući da je u članu 36 stav 5 Zakona navedeno da “Vlada bliže uređuje način sprovođenja javne rasprave o dokumentima javnih politika, njeno trajanje i u kojim slučajevima se javna rasprava ne sprovodi“.  Pored toga, nigde nije definisana dužina trajanja javne rasprave niti rokovi za njeno održavanje. Ovo je neophodno bliže odrediti u podzakonskim aktima da bi se izbegle moguće manipulacije, odnosno proizvoljno tumačenje Vlade – zaključio je Kandić.

Projekat „Provera EU stvarnosti“ je finansijski podržala Beogradska otvorena škola kroz projekat „Civilno društvo za pristupanje Srbije Evropskoj uniji“, koji realizuje uz podršku Kraljevine Švedske. U realizaciji projekta podršku udruženju „Evrokontakt“ pružaju Opština Trstenik i Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga.

J.B.