U Zakonu o pravima pacijenata uz prava, definisane i obaveze

Zakon o pravima pacijenata pored 19 osnovnih prava koja ih štite, predviđa i njihove dužnosti u sistemu zdravstvene zaštite. Ukoliko pacijent ne poštuje određene  obaveze na način kako to zakon propisuje, lekar ima pravo da mu otkaže pružanje dalje zdravstvene zaštite

Da pacijenti, između ostalog, imaju pravo na slobodan izbor, privatnost i poverljivost, pravo na bezbednost, kvalitet pružanja zdravstvenih usluga, pravo na drugo stručno mišljenje, na pristanak, potom pravo na olakšavanje patnji i bola, te pravo na prigovor i naknadu štete, govorili smo u jednom od prethodnih tekstova, gde smo detaljnija objašnjenja zatražili od  kruševačke zaštitnice prava pacijenata, kao i zaštitnice prava osiguranih lica.

Ono što je tada bio jedan od zaključaka jeste da se prava pacijenata nedovoljno poštuju, te da oni koji ih krše uglavnom ostaju nekažnjeni jer pacijenti zbog straha od zameranja nisu spremni da podnesu pisani prigovor, pa su i obraćanja nadležnima uglavnom anonimna, a što onemogućava pokretanje zvaničnih postupaka protiv onih koji zakon krše.

S druge strane, Zakon o pravima pacijenata ne izuzima i njihove obaveze i dužnosti, čega prema svedočenju zdravstvenih radnika, pacijenti uglavnom nisu svesni. Iako se zaštitniku prava pacijenata godišnje javi jedan ili nijedan zdravstveni radnik koji smatra da su mu prava ugrožena, u praksi je takvih primera mnogo više.

– Postoje situacije kad su pacijetni u pravu kad kažu da su im prava ugrožena, ali isto tako pacijenti i te kako umeju da krše zakon. Meni se više puta desilo da mi, dok obavljam pregled,  pacijent bez poziva uđe u ordinaciju, obično uz pretnje i psovke. Osim što me na taj način ometa u radu, tako istovremeno uznemirava i ostale pacijente koji čekaju da budu pregledani – kaže jedan od ovdašnjih lekara.

Prema svedočenju pojedinih zdravstvenih radnika, pacijenti neretko sebi daju i za pravo da oni budu ti koji će vršiti trijažu, a što je posebno izraženo u Službi hitne medicinske pomoći.

Upravo na tom mestu gde je razvrstavanje prema vrsti i hitnosti medicinske pomoći od vitalnog značaja, a što je posao za zdravstvene radnike, pacijenti insistiraju da budu pregledani odmah nakon dolaska u Službu, ne poštujući to što lekar u tom trenutku smatra da neki drugi pacijent ima prednost i da je životno ugroženiji.

Dešava  se da se  takve situacije takođe završavaju psovkama i pretnjama od strane pacijenata, te da pacijenti i fizički nasrnu na zdravstvenog radnika.

Ovakve i slične situacije takođe su definisane Zakonom o pravima pacijenata gde se, između ostalog, jasno kaže da je “pacijent dužan da poštuje prava drugih pacijenata koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu u zdravstveno ustanovi”, s tim da isto pravilo važi u ukoliko je reč o privatnoj praksi, organizacionoj jedinici visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i drugim pravnim licima koja obavljaju određene poslove iz zdravstve zaštite.

Zakon  definiše i odgovornost pacijenta za lično zdrvalje, a što podrazumeva da je pri ostvarivanju zdravstvene zaštite pacijent dužan da aktivno učestvuje u zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlja, da ima obavezu da u potpunosti i istinito informiše nadležnog zdravstvenog radnika o svom zdravstvenom stanju, te da je dužan i da se pridržava uputstava i da preduzima mere propisane od strane nadležnog zdravstvenog radnika, odnosno, zdravstvenog saradnika.

Takođe, pacijent je dužan da se prema zdravstvenom radniku odnosi sa poštovanjem i uvažavanje, a zbog kršenje ovog i prethodno navedenih dužnosti, lekar može, posle prethodnog upozorenja, da otkaže pružnje dalje zdravstvene zaštite pacijentu, izuzev hitne medicinske pomoći. O tome, kako zakon kaže, lekar je dužan da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove,  da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite, s tim da je zdravstvena ustanova u obavezi da nakon toga pacijentu obezbedi dalje pružanje odgovarajuće zdravstvene zaštite.

Zakon obavezuje pacijente i da blagovremeno informišu nadležnu zdravstvenu ustanovu o otkazivanju  termina za zakazane preglede i medicinske postupke, a prema zakonu, pacijenti takođe imaju  obavezu i da  zdravstvenu ustanovu obaveste o promeni adrese ili telefonskog broja.