U susret stogodišnjici Ćosićevog rođenja tribina i incijativa za podizanje spomenika

U organizaciji Narodne biblioteke “Jefimija” u Trsteniku je obeleženo sto godina odrođenja Dobrice Ćosića. Lokalna samouprava inicirala je podizanje spomen obeležja ovom srpskom velikanu u njegovom rodnom mestu – Velikoj Drenovi. Narodna biblioteka „Jefimija” u Trsteniku organizovala je tribinu o velikanu srpske književnosti, kulture i politike akademiku Dobrici Ćosiću (1921–2014), a povodom stogodišnjice njegovog rođenja.

Dobrosav Dobrica Ćosić je rođen u Velikoj Drenov i, kod  Trstenika ,  29. decembr a  1921 , a umro je u Beograd u  18. maj a  2014 . godine. Bio je prvi  predsednik   Savezne Republike Jugoslavije  ( 15. jun   1992  —  1. jun   1993 ), veliki  srpski  pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik  Narodnooslobodilačke borbe  i redovni član  SANU , za života je postao klasik, a nazivan je i  „ocem nacije”.

Skup je, u ime organizatora, otvorio pesnik Veroljub Vukašinović, direktor Narodne biblioteke „Jefimija” iz Trstenika. On je istakao da je Ćosić u prethodnih sedam decenija bio jedan od najčitanijih srpskih pisaca, što je i sada. Bio je, takođe, rado viđen gost u Trsteniku i Rasinskom okrugu.

Dr Milivoje Pavlović (dobitnik nagrade Akademije “Ivo Andrić” za knjigu “OgledaloDobrice Ćosića”, 2015.),  je evocirao uspomene na svoju saradnju sa Dobricom Ćosićem, počev od 1971. godine, kada je kao student uradio prvi intervju sa slavnim akademikom, koji zbog tadašnjih političkih prilika nije objavljen. Podsetio je na svojevremenu izjavu Igora Mandića da se u razvijenim društvima ličnostima, kao što je Dobrica Čosič, bavi jedan ili više naučnih instituta. Ćosić je bio velikan srpske kulture i pisac koga narod voli, ali je imao i mrzitelje, koji su ga vređali, napadali i proglašavali za krivca tragičnih događanja u devedesetim godinama 20. veka.

Prema rečima sociologa, profesora dr Zorana Avramovića, Ćosić će biti upamćen u našoj književnosti po svojim velikim romanima i po kulturnom delovanju, jer je bio veliki borac za kulturne vrednosti srpskog naroda, na prvom mestu jezika, tradicije i vere, dao je veliki
doprinos demokratizaciji našeg društva i bio je predvodnik generacije intelektualaca u borbi za identitet i opstanak srpstva i Srbije.

Za istoričara, prof. dr Predraga Markovića Ćosić je bio veliki lokalpatriota, o Srbima je govorio kao narodu između tri Morave. Bio je mnogo vezan za Veliku Drenovu i ceo kruševački kraj, ali i za Beograd i Srbiju u celini. Učestvovao je u najznačajnijim kulturnim događajima u Rasinskom okrugu (inicirao izgradnju Spomen kompleksa Slobodište u Kruševcu, na primer). Ćosić je čovek s najraznovrsnijim uticajem u našoj novijoj istoriji, a posle Vuka Karadžića posebno u kulturi u poslednja dva veka. On je bio čovek koji je voleo da sluša, od deteta do Patrijarha, razumeo i filozofiju i umetnost, jer je mnogo znao i čitao.

U ime lokalne samouprave, predsednik Skupštine opštine Trstenik Gerasim Atanasković obavestio je učesnike tribine da je pokrenuta inicijativa da se u Čosičevom rodnom mestu – Velikoj Drenovi podigne odgovarajuće spomen – obeležje srpskom velikanu Dobrici Ćosiću povodom sto godina od rođenja.

Ž. M.