U RPK predstavljena pregovaračka pozicija Srbije za poglavlje 27

– Srbija je drugi nacrt pregovaračke pozicije za Poglavlje 27  u decembru isporučila Evropskoj komisiji i sada očekujemo korektivne mere, a one će se najviše sadržavati u tome da se mi dobro izmerimo i da ne bildujemo svoju poziciju nego da realno pragmatično opredelimo tranzicione rokove, posebno kada su u pitanju otpad i otpadne vode – rekao je Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i član Radne grupe za Poglavlje 27.

– Strategija Srbije, koju zagovara i Privredna komora Srbije, jeste da od dana ulaska u Evropsku uniju dobijemo tranzicione rokove deset godina, kako bismo mogli da “pospremimo” našu industriju i da izgradimo postrojenja za tretman otpadnih voda – objasnio je Mitrović, govoreći na  prezentacije “Zaštita životne sredine, klimatske promene i cirkularna ekonomija – izazovi za privredu na putu ka EU” koju su za privrednike, organe lokalne uprave i organizacije civilnog društva organizovali Regionalna privredna komora i Odeljenje za zaštitu životne sredine grada Kruševca.

– Takvih postrojenja Srbiji treba više od 320 u ovom tenutku, i ono što je najvažnije, mi moramo da vodimo računa koje će tehnologije biti odabrane. Tu je odgovornost države da pomogne lokalnoj administraciji u odabiru najboljih rešenja koja su najprofesionalnija i najjeftinija za građane – dodao je Mitrović i objasnio da su operativni troškovi takvih postrojenja vrlo visoki, i do dva i po puta viši od troškova gradnje, te da  ona treba da budu održiva i “da to može sutra neko da plati”.

– Ako znamo da su u ovom trenutku nama troškovi upravljanja otpadom viši nego što je cena koju plaćaju građani, onda se suočavamo sa tim da imamo tri i po hiljade divljih deponija, da imamo svega 5 odsto reciklaže komunalnog otpada, da imamo jedan procenat tretmana otpadnih voda i onda imamo havariju u životnom okruženju – naveo je Mitrović dodajući da su to procesi koji su sada za nas vrlo problematični, te da nam predstoji  “veliki konsenzus između države, biznis asocijacija kao što je Komora i lokalne administracije kako bi napravili najbolji odgovor za budućnost”.

– Vrlo pažljivo pratimo šta su uradile Slovenija i Hrvatska, kako izvući evropske fondove i kako ih pravilno upotrebiti. Nije to sad samo da kažemo “Da, Evropa će dati novac”. Moramo i mi dati svoj novac, imati lokalne fondove, lokalna izdvajanja za životnu sredinu – naglasio je Mitrović.

Mitrović je rekao i da prelazak na cirkularnu ekonomiju nije moguć bez subvencija države, a da novac kojim mi danas raspolažemo nije dovoljan za jednu takvu tranziciju, da Srbija još nije uvela takse za odlaganje otpada na deponijama, te da niske cene usluge ne mogu da istrpe nešto što se zove racionalno upravljanje otpadom. Najavio je i da će od 1. marta važiti uredba po kojoj će se ekološka taksa plaćati prema stepenu zagađenja.

Srbija, inače, za zaštitu životne sredine izdvaja tek 0.7 odsto BDP-a. Prema Mitrovićevinm rečima, ukidanje Zelenog fonda 2013. godine bilo pogrešna odluka i to je osnovna zamerka Evropske komisije.

O koracima koje grad Kruševac pravi na planu zaštite životne sredine govorila je Olivera Drenovac, pomoćnica gradonačelnice za ekologiju i održivi razvoj.

– Trebalo bi da nam svima bude cilj zdravija životna sredina, borba protiv klimatskih promena, borba za čistiji vazduh i životnu okolinu pre svega zbog nas samih, našeg života i našeg zdravlja a manje zbog pristupanja EU. Međutim, Poglavlje 27 je metod kojim možemo sprovesti sve ove zadatke i stići do cilja, a to je zdrava i čista Srbija – pručila je Olivera Drenovac.

Ona je najavila da će postrojenje za preradu otpadnih voda u našem gradu do kraja godine početi sa radom. Rekla je i da bi, kao građani, trebalo da plaćamo njegov rad, te da sada treba sa građanima razgovarati o tome.

Podsetila je, između ostalog, i da je pri kraju izrada Studije za regionalnu deponiju, da se preko mreže eko koordinatora radi intenzivno na ekološkom obrazovanju, kao i da je Kruševac prvi grad u Srbiji koji je doneo Plan održive urbane mobilnosti.

Više o Planu urbane mobilnosti govorila je Jelena Nikolić, ekspertkinja za ovu oblast, o upravljanju čvrstim otpadom detalje je izneo Slobodan Lapčević, upravnik radne jedinice “Čistoća” u JKP Kruševac, dok je o povećanju energetske efikasnosti javnih objekata govorio gradski energetski menaxer Bratislav Đorđević.

Olivera Drenovac  je, zajedno sa Aleksandrom Aleksić, koordinatorkom za industriju u Regionalnoj privrednoj komori, na kraju ovog događaja uručila zahvalnice kompanijama koje su učestvovale u lokalnoj Inicijativi „Pošumljavanje Kruševca“ u okviru obeležavanja Međunarodnog dana klimatskih promena.