U ritmu Čarapanskog srca – Posebni ukrasi sveta

Humanitarno udruženje Čarapansko srce za pomoć deci i mladima sa smetnjama u razvoju i invaliditetima predstavlja značajan oslonac u domenu inkluzivnog rada i pružanja pomoći deci i mladima u Kruševcu. Kako kaže, Sara Popović, predsednica ovog Udruženja, njena prva inkluzivna radionica i susret sa decom sa smetnjama u razvoju duboko su je promenili, ganuli i tada je odlučila da od posmatrača postane pokretač inkluzivnih dešavanja u svom gradu, u njihovu čast. U razgovoru sa njom, ali i članovima ovog Udruženja otkrili smo na koji način se bore da unaprede kvalitet života osetljivih grupa i doprinesu njihovoj potpunoj integraciji u društvo

U imenu organizacije„Čarapansko srce“ sakrila se potreba da se sa njim Kruševljani lako indetifikuju, ali i da se zajedno udruže u svojim plemenitim namerama.

– U svetu gde je mnogo stvari sumorno i teško, želimo da unesemo malo boje, zato je, simbolično, naš logo šaren. Srce simboliše našu želju da sve što činimo – činimo iz srca, a čarapice želju da to bude lokalnog karaktera. Srce je simbol emocije, solidarnosti, plemenitosti i ljubavi prema drugima, sve ono što imamo u mislima kada kažemo našu krilaticu – Neka kuca Čarapansko srce! –počinje priču predsednica ovog Udruženja Sara Popović.

Kako kaže počeli su od nule, a danas se njihovim aktivnostima pridružuju brojna deca sa roditeljima. Njihova vrata svima su otvorena i svako se može priključiti besplatno.

-Na našoj prvoj inkluzivnoj radionici pre 4 godine bio je svega nekoliko dece, a na našoj poslednjoj Božićnoj humanitarnoj akciji, podelili smo oko 70 paketića. Počeli smo od apsolutne nule, bez prostorija, bez finansija. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju, kao i zdravorazvojne dece koji su se pridružili našim inkluzivnim aktivnostima, kao i svi ljudi plemenitog srca koji su podržali naše humanitarne akcije ne samo da su pomogli, već su svojim delovanjem i učešćem širili i vest i svest o našem radu i doprineli da broj dece i mladih u našem udruženju raste.

To što je na čelu ovakvog udruženja Saru čini blagoslovenom, a svaki osmeh na licu dece i roditelja za nju je znak da radi ispravnu stvar.

-Kako kaže Miša Blizanac iz udruženja „Vera, nada, ljubav“ – Nisu to deca sa posebnim potrebama, to su deca sa posebnim blagoslovom. Mame našeg tima, uprkos svim svakodnevnim borbama i izazovima sa kojima se suočavaju, uspevaju da aktivno učestvuju u organizaciji, animiraju druge da se pridruže i pomognu. Biti u mogućnosti izmamiti osmeh na njihovom licu, obradovati ih i oraspoložiti…to je divan osećaj-uverava Sara Popović.

Put ka inkluzivnom društvu

Deci i mladima sa smetnjama malo je toga u društvu prilagođeno. Školama često nedostaju odgovarajući resursi i dovoljno obučeni nastavnici. Pravi problemi zapravo nastupaju tek kada ovakvi đaci završe školu, a društvo je nedovoljno sposobno da ih zaposli. Poslodavci su često puni predrasuda, a postoje i fizičke prepreke kao što su nepristupačni javni prostori, čine njihovu svakodnevnicu još težom, naročito za one sa invaliditetom ograničene mobilnosti. Na pitanje kako možemo zajedno doprineti stvaranju boljih uslova za obrazovanje ovakve dece, naša sagovornica je istakla da je pored podrške, važno osigurati prisustvo pedagoških asistenata i stručno usavršenih nastavnika, ali da je ključno razvijanje inkluzivnog duha, edukovanje o važnosti različitosti i solidarnosti, jer se ohrabrujućim drugarstvom među đacima sa i bez smetnji u razvoju, stvara optimalno inkluzivno okruženje u kojem svako dete može kvalitetno da se obrazuje.

-Obezbeđivanje inkluzivnog okruženja zahteva pažnju, toplinu i zajednički trud. Edukacija svih nastavnika o potrebama svakog deteta omogućava individualizovani pristup. Prilagođavanje učionica i školskih objekata za decu sa ograničenom mobilnošću čini svaki korak bezbednim i dostupnim. Roditelji i stručnjaci igraju vitalnu ulogu u pružanju podrške i resursa, kako bi svako dete moglo da ostvari svoj puni potencijal.

Ovakvoj deci neophodna je sistemska podrška institucija, ali i da ih društvo prihvati. U „Čarapanskom srcu“ veruju da svaki pojedinac može napraviti razliku, te na svojim radionicama i mnogobrojnim aktivnostima koje realizuju uključuju i mlade ljude bez invaliditeta.

– Ako ste roditelj, dovoljno je naučiti svoje dete da je normalno da su deca drugačija. Razlike imaju moćan potencijal da nas razdvajaju, ali i spajaju. Kako će se taj potencijal izraziti u društvu zavisi od roditelja, jer oni vaspitavaju decu i kreiraju budućnost našeg društva. Htela bih ovde da apostrofiram da se mladi ljudi ponekad ne identifikuju sa Udruženjem, ukoliko u svojoj porodici nemaju brata ili sestru ili nekog bliskog da ima smetnje u razvoju. Kako u našem Udruženju zdušno baštinimo i negujemo princip inkluzije, mladi ljudi bez invaliditeta su i te kako dobrodošli za druženje i pomoć u našim aktivnostima drugim mladima koji imaju invaliditet. Samo sa njima, naša inkluzija živi-smatra Sara Popović.

Kroz organizaciju inkluzivnih radionica tematskog karaktera, poput muzičke, kreativne, pekarske, likovne, cvećarske, deca ne samo da razvijaju manuelne tehnike i podstiče se socijalizacija kroz timski rad već se otkrivaju ili razvijaju njihovi skriveni talenti, a istovremeno i zdravorazvojna deca imaju priliku da kroz igru, druženje i učenje novih veština upoznaju sa drugačijom decom i uče solidarnosti i humanosti na najlepši mogući način. Po rečima Popovićke nijednu aktivnost Udruženja ne može izdvojiti kao najuspešniju, jer je na svaku jednako ponosna.

-Teško je odgovoriti na koju smo aktivnost najponosniji, eto roditelji pamte i izdvajaju kako najemotivnije kada smo pre par godina delili paketiće u Lazarici, to je bilo baš posebno, kažu da su tad osetili blagodat Duha Svetoga koja se spustila na sve nas. Uspešne su bile i aktivnosti pod pokroviteljstvom Grada Kruševca – inkluzivni kamp, inkluzivne ekskurzije. Jedana od najneizvesnijih akcija je bila Vaskršnja 2020. godine, koju smo uspeli da organizujemo uprkos koroni. U duhu svih uspešnih aktivnosti Čarapanskog srca, blagodarim Gospodu što postoje toliko stvari na kojima mogu da budem zahvalna.

Tanja, mlada osoba sa invaliditetom kaže da obožava druženja Čarapanskog srca jer su tamo svi divni.

-Najviše mi se druženje sviđalo kad smo bili na Goču i u Rasadniku Jovanović kod Stalaća. Naravno da volim što sam deo Udruženja Čarapansko srce. Volim zato što su mnogo fini i pozitivni i što vole da pomažu onima kome treba pomoć. Sve je za svaku pohvalu-kaže ova devojka.

Da je puno novih drugara stekao u Udruženju kaže Vojin, zdravorazvojno dete.

-Učestvovao sam na mnogim druženjima Čarapanskog srca i tu sam upoznao puno novih drugara. Najviše mi se dopao kamp na Goču jer smo tamo bili nekoliko dana svi zajedno, imali smo razne radionice i družili smo se u prirodi.

Važna je i podrška porodicama

Svaka porodica deteta sa posebnim potrebama je posebna na svoj način i sa različitim kapacitetima da podrži i izdrži takav način života. U želji da obezbede svom detetu adekvatne zdravstvene i terapeutske usluge, ispoštuju česte preglede, kontrole i analize, potrebno je neretko putovati i u druge, veće gradove, pokriti troškove i suočiti si se sa dodatnim finansijskim teretom koji mnogim porodicama postaje i nepremostiva prepreka.

Dragana Milanović, majka devojčice sa autizmom, svakodnevno se suočava sa izazovima.

-Kako kažu u onoj seriji „Otvorena vrata“ – Bilo je mučno, ali poučno. Sve ti je muka, sve ti je problem. Svud nailaziš na nerazumevanje. Hvala Bogu, ima ljudi koji razumeju, iako ne prolaze kroz to. Mnogo je veći broj ljudi koji kažu – To se dešava tamo nekome drugome i uopšte se ne dotiče mene. Izazovi su brojni, počevši od rane podrške koja nije adekvatna i svima isto dostupna. Ponekad se stiče utisak da su i sistem i društvo od autizma digli ruke-ističe ona i dodaje da u želji da pomognu svom detetu, poput davljenika koji se hvata za slamku spasa, mnogi roditelji posežu za alternativnim načinima lečenja, koji mogu biti opasni, a često iziskuju velike finansijske troškove.

-Kada se roditelj dece sa smetnjama u razvoju suoči sa samim sobom, svojim strahovima, nemoći i iluzijama o izlečenju, dobro se isplače i odluči da se bori, moleći se Bogu da pomogne, makar toliko da svi ti spoljašnji neprijatelji, diskriminacija, procedure, sistemski problemi ne mogu da nas zaustave i obeshrabre u našoj borbi. U metaforičkom smislu, borba je tu i biće uvek tu, podigli mi oružje i borili se ili ga spustili i dozvolili da nas život baci na kolena.

Po njenim rečima, „Čarapansko srce“ pokušava da ispravi nedostatke u životima ovakve dece.

-Promoviše inkluziju, empatiju prema deci i mladima sa invaliditetom, otvoreno je za svaku vrstu pomoći… Najvažnije od svega pokušava da uključi što veći broj ljudi u svojstvu volontera i da svojim akcijama, izletima i radionicama obezbedi kvalitetniji i radosniji život deci i mladima sa invaliditetom i njihovim porodicama. Nekad su zagrljaj, osmeh i lepa reč dovoljni da spasu dan. Kada smo svi zajedno mnogo je lakše i lepše-uverava ona.

Da su druženja u Čarapanskom srcu neobična, zanimljiva, uvek različita i neponovljiva tvrdi jedna od mama, članica Udruženja, Mirjana Živković.

– Na svakoj radionici se saznaje nešto novo, prilagođeno svim članovima. Poručila bih roditeljima koji prolaze kroz slično da nisu sami i da se povežu sa drugima koji prolaze kroz isto, jer podrška i razmena iskustava su neprocenjive. Budite uporni i ne gubite veru u svoje dete. Svako dete je jedinstveno i ima svoj put. Rad na inkluziji i osiguranje da vaše dete dobije najbolju moguću podršku u okviru obrazovnog sistema su ključni koraci. I na kraju, ne zaboravite da je ljubav i podrška od suštinskog značaja. Vaše dete će osetiti vašu bezuslovnu ljubav i to je ono što čini razliku u njihovom svetu-navodi ova majka.

Porodicama u kojima je jedan od članova osoba sa posebnim potrebama često je neophodna moralna i finansijska pomoć, a veoma bi značilo da imaju usluge dnevnog boravka, asistenta u kući, vikend predah, a da sistem učini kako bi osnažio porodicu kao zajednicu.

– Ovakve porodice se povlače iz društva, zbog nedostatka empatije i podrške okoline. Vremenom počinju da ih izbegavaju najbliži, prijatelji i familija jer je njihov život težak i komplikovan, umesto da im budu podrška. Trpe i finansijski jer uglavnom radi samo jedan od roditelja zbog brige o detetu. Kod samohranih roditelja je situacija još dramatičnija. Usvajanje zakona koji priznaje roditelja kao negovatelja, Zakon „Roditelj – negovatelj“ bi i te kako pružio podršku. Suštinski problemi u vezi inkluzije ne dolaze od inkluzije kao takve, već od nepoznavanje i nepravilnog primenjivanja iste u obrazovnim strukturama-navodi Sara Popović.

Planovi za budućnost

Iz Udruženja „Čarapansko srce“ kažu da u budućnosti žele da se angažuju tako da omoguće osobama sa invaliditetom da ostvare usluge iz domena socijalne zaštite koje inače nisu dostupne svima u Srbiji u ovom trenutku kao što su dnevni boravak i stanovanje uz podršku. Ističu da u budućnosti treba raditi na tome da se deca sa smetnjama u razvoju posmatraju kao živa bića, a ne brojevi i statistika i da se osvesti činjenica da ona postaju odrasli ljudi sa smetnjama u razvoju za koje društvo ima veliki izazov da suštinski prepozna kao ugroženu populaciju kojoj treba pomoći.

-Porodice se raspadaju, roditelji oboljevaju i prestaju da budu u stanju da brinu o svom detetu i ta deca završe u ustanovama. Mnogi zaposleni u tim ustanovama se trude da daju svoj maksimum i situacija je dosta kompleksna. Poželjan iskorak u pružanju podrške porodicama dece sa invaliditetom bi bilo formiranje Registra dece sa invaliditetom, kao i usvajanje Zakona „Roditelj – negovatelj“.

Ističu i da je važno doći do mladih ljudi i probuditi u njima solidarnost i empatiju, te koriste svaku priliku da se na društvenim mrežama približi mlađim generacijama, jer Čarapansko srce treba da kuca svuda, za sve, svim srcem!