+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » U naselju Panjevac u neljudskim uslovima žive ljudi

U naselju Panjevac u neljudskim uslovima žive ljudi

Skoro dvestotine meštana, od kojih su polovina deca, živi u Panjevcu, nedaleko od naselja Ujedinjene nacije. Većina je bez ozidanih kuća, kanalizacije, asfalta, vode i struje, a mnogima je jedini obrok u toku dana ručak koji dobijaju od Narodne kuhinje. Prema informacijama iz Gradske uprave Kruševac za uređivajne tog naselja čekaju se donatorska sredstva za koja Grad planira da konkuriše

Na nekoliko stotina metara od posledjih zgrada u naselju Ujedinjene nacije, tamo „preko pruge“, nedaleko od poslednjih kuća do kojih vodi asfalt, je romsko naselje Panjevac. Iz čatmara koje se, nakon kiša, guše u blatu i kanalizaciji, kroz najlone koji su istovremeno i zidovi i prozori, vide se svetla u obližnjim kućama i zgradama. Grad je na svega desetak minuta hoda, a oko dvesta meštana, među kojima je stotinak dece, živi u neozidanim kućama, bez kanalizacije, vode, struje, asfalta.

Deo naselja je bez vode, struje i kanalizacije – Jek deo thare mahala si bez o phaj struja bez e kanalizacija

Kanalizacija – najpotrebnija

Iako im je potrebno sve, od ozidanih kuća, preko pomenutih komunalnih prikqučaka do asfalta te mogućnosti da nešto rade, Aleksandra Sulejmani (30), samohrana majka petoro dece, kanalizaciju navodi kao najbitniju. Njeno namlađe dete ima četiri, a najstarije dvanaest godina. Iako svakodnevno na ruke opere po dve do tri kade veša i decu u školu pošalje čistu oni se, pogotovu zimi, dok prođu kroz ulicu, do kolena blatnjavu od kiše i kanalizacije, isprljaju.

Najviše bi nam značila kanalizacija da nam deca ne idu prljava. Deru se nastavnici što deca dolaze prljava – kaže ona, a na pitanje da li su ikada došli da vide gde deca žive kaže da nisu. Ova porodica živi u dve prostorije, delimično ozidane. Vodu i struju „vuče“ iz kuća koje se nalaze u prvom redu naselja i koje su, koliko – toliko, komunalno opremljene. Preživljavaju sa 15 hiljada dinara socijalne pomoći mesečno. Muž, od koga se razvela, kako kaže, pomaže kad može. Ona povremeno skuplja karton i flaše, ali je to retko jer nema kome da ostavi decu.

Aleksandra Sulejmani ima petoro dece i dnevno ručno opere tri korita veša! – E Aleksandra Sulejmani sila pandž čhave svako đe pe va halavel tri baleja šheja!

Naselje mnogi obilazili – ništa se nije promenilo

Najstarija stanovnica u naselju Biserka Eminović (62) objašnjava da bi za meštane bilo značajno da im se izgrade kuće od čvrstog materijala te da se ulice asfaltiraju.

Više puta su dolazili, gledali, merili, ništa nije bilo od ulice. Naših nekoliko kuća u prvom redu ima kanalizaciju, vodu i struju, ali to je takođe loše, vraća nam se kanalizacija. Najveći deo naselja nema kanalizaciju, a vodu i struju uzimaju od drugih, koriste poljski ve ce. Tu ne dolaze ni Hitna, ni taksi, kolima ne može da se uđe, kada nekome treba pomoć ne može niko da priđe da pomogne. Deca često povraćaju, imaju mučninu, dobijaju šugu, izlaze im rane po telu – priča Biserka.

Ona je u naselje došla 1978. godine i njihova kuća je bila jedna od prvih. Sazidala ju je sa suprugom Zoranom, nakon višegodišnjeg rada u Nemačkoj.

Kada smo ovde došli tu su bile njive i livade, topole. Kupili smo zemlju, posle su došli i moj dever, i drugi, neko kupio ar, dva, neko pola, napravio po sobicu, da se preživi. Onda su deca odrasla, svako za sebe kupovao po deo zemlje da se skući – priseća se ona.

Podseća da su u naselje donatori još od devedesetih godina dolazili.

Ovde su snimali milion puta, ali se radilo kako je ko hteo, mnogi su dolazili da pomognu, novac je negde uplaćivan, ali mi ovde ni jednu ciglu nismo videli – navodi ona.

Dok je leto, pričaju meštani Panjevca, nekako se i preživi. Idu i sakupljaju karton, flaše, vuku, nose na otpad. Idu u berbe, rade sezonski. Kada dođe zima, stiče i muka jer mnogi žive pod najlonom, bez krova, bez crepa, u kućama napravljenim od plehova, tepiha.

Jedna porodica je prošle zime preživela sa četiri deteta pod najlonom, ni sam ne znam kako – kaže Zoran Eminović.

Milica Petrović, aktivistkiwa udruženja Romani cikna, koja je, iako je živela u Ujedinjenim nacijama, odrastala u Panjevcu, a sada je skoro svakodnevno sa njegovim žiteljima, smatra da je to jedno od najsiromašnijih naselja u Srbiji.

Ovo je najugroženije romsko naselje u Kruševcu, a mislim da je i jedno od najsiromašinijih u Srbiji. Često obilazim romska naselja u Srbiji i na mnogim mestima je zaista teško, uslovi su strašni, ali mislim da je trenutno najteže u Panjevcu – kaže ona.

Deca nemaju pravo na hleb!

U naselju Panjevac se dnevno podeli 150 oborka iz Narodne kuhinje, a to rade najstariji mešani Biserka i Zoran Eminović. – Pravo na obroke imaju odrasli i deca. Problem je u tome što samo odrasli imaju pravo na pola hleba, deca nemaju pravo na hleb. To znači da porodica sa sedam, osam članova, u kojoj je dvoje odraslih, dobije jedan hleb, a mnogima je to jedini obrok u toku dana – priča Biserka. Njih dvoje hranu podele svim meštanima koji dođu, a za one koji u podne nisu u naselju, jer su otišli da se snađu, da zarade po neki dinar, hranu sačuvaju za kasnije.

Kako do rešenja?

Grad Kruševac planira da projektom Izgradnja i rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mreže, izgradnja atmosferske kanalizacije i izgradnja saobraćajnica u ulicama Kanicovoj, Zvečanskoj i Prištinskoj u romskom naselju Panjevac, ponovo konkuriše za sredstva iz IPA fondova. Pre tri godine je Grad prvi put konkurisao, ali projekat nije prošao. Izradu tehničke dokumentacije za te radove kao i izradu Plana detaljne regulacije je 2015. godine finansirala Evropska unija u okviru projekta „Ovde smo zajedno – Evropska podrška za inkluziju Roma“.

Ane mahala Panjevco Ane uslovura save naj manušne- bešen e manuša

Ano Panjevco bešen oko dujšela manuša a tar goda si opaše čhara, paša e mahala Ujedinjene nacije. Baro bojo najlen ozidome ćhera , asfvalto, kanalizacija, phaj, struja, a butenće si jedino obroko goda savo dobin jekare ano đe thare Narodono kuhinja. Thare informacije andare Foresi uprava Kruševac za goja mahla ađukarenpe e sredstvura thare donatora za save o Foro planiril the konkurišil

Paše nekoliko metra thare zadnjo zgrada ane mahala Ujedinjene nacije inća „preko e pruga“, paša e zadnje ćhera đi save inđarel o asvalto si e romani mahala Panjevco. Thare čakmare, pale e bršnda , save gušinpe ane čik i kanalizacija, kroz e najlonura save si i zidura i prozorura, dhikenpe e svetlura ane ćhera i zgrade. O foro si pe deš minutura ako phirelpe, a 200 manuša tar save si šel čhara, bešen ane ćhera save naj ozidime, najlen kanalizacija, phaj, struja, asfvalto.

Ručak iz Narodne kuhinje mnogima jedini obrok – O habe thare narodno kuhinja butenđe si jedino obroko ano đe

E Kanalizacija – si majpotrebno

Iako trubulen sa, thare zidome ćhera đi ka, od   katar komunalne priključkura, đi ka asfalto i bući the radin, e Aleksandra Sulejmani (30), savi si samohrano de thare panđ čhara, phenel kaj si e kanalizacija majbitno. Lako majterneder čhavo sile štar, a majpurano došuduj breš. Paša goda kaj csvako đe, pe va halavel duj, trin kade šeja i kaj e čharen bičalel čiste ane sikavni , von meljarenepe dok nakhen thare ulica, sa čikale thare čhik i thare kanalizacija a pogotovo kana si ivend.

Majbut bi značilamenđe e kanalizacija the na đanamenđe e čhara melale. nastavkura rknin kaj e čhara aven melale.–phenel vojda, a kana pučlamlen jel avile the diken kaj bešen e čhara, nene kaj ni avile. Kaja porodica bešel ane duj prostorije, save si delimično ozidome, phaj i struja „crden“ tharo ćher savo nalazilpe ano prvo redo ane mahala i save si zala majbut komunalno opremime. Phare živin tharo čhon đi ka čhon sa 15 milje dinara kozom si o socijano pomoć. O rom , thar savo si radvojime pmosarel sar kana šaj. Vojda   o nekda ćidel karotnura thaj flaše, ali goda si retko jer naj kaste the mukel e čharen.

U čatmarama i kućama od najlona provode zime – Ane čatmare i ćhera tharo najlon nakhen o ivend

E mahala but manuša obilazin- ništa ni promenisajlo

E majpurani romni savi bešel ane mahala e Biserka Eminović (62) objasnil kaj bi za e manuša avela značajno te izgradinpe lenđe ćhera tharo čvrsto materijali i te the asvaltirinpe e ulice.

But droma avile, merisade, dikle , ništa naj sesa thare e ulice. Nekoliko ćhera ano rvo redo silen kanalizacija, phaj thaj struja, ali i goda si but loše, irilpe amnđe e kanalizacija. Majbaro deo thare mahala naj kanalizacija, a phaj thaj truja len jek avrestar, koristin poljsko klozeto.Gothe ni avel ni e Hitna, taksi, a vordonesa našti the delpe andre, kana nekase trubul the pomosarelpe našti niko te priđol the pomosarel. E čhara stalno čhaden, silen mučnina, dobin šuga, inkljenlenđe rane pe snaga. –Mothol e Biserka.

Vojda ane mahala avili 1978. Breš i lego ćher sasa jek thare prve. Zidosadala sa o rom o Zorane, pale but breša ano Nemačko.

Kana kate avilam gothe sesa samo phuv, čhar te topole. Ćindam phuv, a napal avilo mor devero, aver roma, savore ćindam o aro, duj, sar ko sasale i sagradisadam o jek soba the preživile. Napal e čhara barile, svako pese ćinda o jek deo huv the ćerenpese ćher-setilpe vojda. Podsetil kaj ane mahala još ane injavardešto breš avena e donatora.

Katw snimosade milion droma, ali radisajlo ko sar mangla , but đene avile the omosaren e pare si negde poćinde, ali amen kate ni jek cigla ni dhiklam –phenel vojda.

– Dok si o milaj, henen e manuša tharo Panjevco, nesar i šaj the preživilpe. Đan i ćiden kartono, flaše, crden, inđaren po odpad. Đan pe berbe, ćeren bući sezonski. Kana avel o ivend, aresel i e muka jer but đene živin ano najlon, bi krovosko, ane ćhera save si ćerdime thare plehura, tepihura.

– –Jek porodica prošlo ivend preživisada sa šthar čhara talo najlon, ni korkore ni đanav sar –phenel o Zorane Eminović

– E Milica Petrović, aktivistkinja thsaro udruženje Romani cikna, savi i ako živisada ane Ujedinjene nacije, barili ano Panjevco, a akana si skoro svako đe sa manuša save živin gothe, smatril kaj si kava jek thare majćhori mahala ane Srbija.

Kava si majurozime romani mahala ano Kruševco, a misliv kaj si i jek thare majćhore ane Srbija. Često obilaziv romane mahale ane Srbija i e but thana si stvarno phare, e uslovura si strašne ali misliv kaj si trenutno majphare ano Panjevco – phenel vojda…

Biserka i Zoran Eminović, najstariji meštani u naselju – E Biserka i o Zorane Eminović si e maj phurane manuša ane mahale

E čhara najlen hakaj o marno

Ano Panjevco, jekhare ano đe odelilppe 150 obrokura thare Narodno kuhinja, a goda ćeren majpurane manuša e Biserka thaj o Zorane Eminović. – Hakaj po obrok silen e bare tjah e čhara. Problemo si an goda kaj samo e bare silen hakaj po opaše marno, a čhara najlen hakaj po marno. Goda značil kaj jek porodica sa efta, ohto čhara an save si samo duj bare , dobin jek marno, a but đenenđe si goda jedino obroko ano đe – henel e Biserka. Von duj e hrana delin sa e romnđe ane malasave aven, a za kola save onda naj ane mahala, jer đele the snađinpe the zaradin nesavo dinari, von arakenlenđe kana irinpe.

Sar đi ka o rešenje?

O foro Kruševac, planiril te sa o projekto za e Izradnja i rekonstrukcija e pajesi i mreža za e kanalizacija,e izgradnja thare atmosfersko kanalizacija i e izgradnja thare saobraćajnice ane ulice Kanicovoj, Zvečanskoj i Prištinskoj ane romani mahala Panjevco, pale konkurišil za e sredstvura tharo IPA fondo. Pre trin breš o Foro konkurišisada prvo drom, ali o projekto ni nakhlo. E izrada thare tehničko dokumentacija za gola radura sar i e izrada tharo plano za e detaljno regulacija, 2015. breš finansirisada e Evropsko unija ano okviro tharo projekto „kate sam zajedno- e Evropsko podrška za e Romenđi inkluzija“.

Tekst: Jelena Božović

Prevod: Tamara Asković

Tekstovi su deo projekta „Romski Grad: Od kartonskog naselja do krova nad glavom – Romano foro: Thare artijaći mahala dži ka ćeramida umpral o šoro” koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio stredstva.
Skoro dvestotine meštana, od kojih su polovina deca, živi u Panjevcu, nedaleko od naselja Ujedinjene nacije. Većina je bez ozidanih kuća, kanalizacije, asfalta, vode i struje, a mnogima je jedini obrok u toku dana ručak koji dobijaju od Narodne kuhinje. Prema informacijama iz Gradske uprave Kruševac za uređivajne tog naselja čekaju se donatorska sredstva za koja Grad planira da konkuriše Na nekoliko stotina metara od posledjih zgrada u naselju Ujedinjene nacije, tamo „preko pruge“, nedaleko od poslednjih kuća do kojih vodi asfalt, je romsko naselje Panjevac. Iz čatmara koje se, nakon kiša, guše u blatu i kanalizaciji, kroz najlone koji…

Review Overview

Rejting korisnika 3.05 ( 3 glasova)
x

Proveri i

U Kruševcu prvi smrtni ishod, broj obolelih od korone nedostupan

Kruševljanin srednjih godina, kod koga je bio potvrđen korona virus, preminuo je 31. marta u popodnevnim satima. On je, prema ...

Zbog bezbednosti radnika, Henkel zatvara fabriku u Kruševcu na dve nedelje

Kompanija “Henkel Srbija“ saopštila je da od danas da će na dve nedelje zatvoriti svoje proizvodne pogone u Kruševcu– Henkel ...

Korisnicima Telekoma stigao uznemirujući SMS o virusu COVID 19

„Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće. Krizni štab za suzbijanje ...

Vlada centralizovala informacije o situaciji u vezi sa širenjem virusa COVID 19

Zaključkom koji je donela 28. marta a koji je danas obelodanjen, Vlada republike Srbije odlučila je da je, u uslovima ...

Dramatično upozorenje dr Stevanovića

U Srbiji je u prethodna 24 sata još 7 osoba preminulo od posledica novog korona virusa, a registrovano je 115 ...