U Kruševcu obeležen Međunarodni dan žena na selu

Povodom Međunarodnog dana žena na selu (15.oktobar) u kruševačkoj Gradskoj upravi organizovana je tribina na kojoj su o unapređenju položaja žena u ruralnim sredinama, kao najugroženjem i najranjivijem delu seoskog stanovništva, govorili predstavnici Grada Kruševca i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Tribini je prethodila poseta mladom bračnom paru koji se opredelio za život na selu i egzistenciju obezbeđuje preradom voća i povrća

Da je položaj seoskih žena težak, te da su iako opterećene brojnim  poslovima ipak često ekonomski zavisne, kazala je Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Božićka je podsetila da su  žene na selu u veoma malom procentu vlasnice imovine, odnosno, da se oko 85 odsto porodičnih gazdinstava vodi se na muškarce.

– U Srbiji se manje od 20 odsto registrovanih gazdinstava vodi na žene, što za posledicu ima da one ne mogu da pokrenu sopstveni biznis i da traže podsticaje koje daje država ili lokalna zajednica. Zato je neophodno podržati ih i ohrabriti da registruju poljoprivredna domaćinstva – kazala je Božovićka, dodajući da je položaj žena na selu  znatno teži u odnosu na položaj žena u gradskim sredinama, te da je upravo zato  i politika Vlade Srbije i lokalnih zajednica da se na svaki način, kroz zakone, strategije i akcione planove unapredi  položaj žena u seoskim sredinama.

Prema njenim rečima, većina  seoskih žena je formalno nezaposlena, često su ekonomski zavisne od drugih članova domaćinstva, a problem predstavlja i to što u velikom procentu nemaju ni  zdravstveno osiguranja, pa im je nedostupna i zdravstvena zaštita.

Pored ekonomskog osnaživanja, navodi Božićke, ženama na selu bi trebalo obezbediti  i dostupnost socijalnih i obrazovnih usluga, ali ih i osnažiti da uzmu aktivno učešće u političkom i javnom životu i u donošenju odluka vezano za njihovu lokalnu zajednicu. U cilju podrške mladim majkama  koje žele da pokrenu sopstveni biznis, neophodno da se u seoskim sredinama otvore i vrtići u kojima bi deca bila zbrinuta dok majke rade na svojim gazdinstvima.

Božovička je na kraju kazala da se, na osnovu izvešataja koji se prosleđuju ministarstvu, može zaključiti da je Kruševac primer dobre prakse kada je u pitanju rad na unapređenju položaja žena, te da je ovaj grad poseban i po tome što je jedan od sedam gradova u Srbiji , od ukupno 167 lokalnih samouprava, u kojima je žena gradonačelnica.

Jasmina Palurović, gradonačelnica Kruševca,  kazala je da seosko područje Grada obuhvata 100 naseljenih mesta sa oko 70.000 stanovnika, od čega je oko 35.000 ženskog pola, a što je podatak koji pokazuje da je status žena na selu i pitanje kvalietata njihovog života, jedno od važnijih pitanja kojima bi Grad trebalo da se bavi u narednom periodu.

– Žene na selu obavljaju niz poslova kako na imanju tako i u domaćinstvu, brinu o deci, a neretko i o starijim članovima domaćinstva. Kako bi unapredili njihov položaj i kvalitet života, važno je da znamo šta im je potrebno.  Pre svega, treba ih uključiti u rad mesnih zajednica gde su inače najmanje zastupljene, a kako bi uzele učešće u donošenju odluka o prioritetnim projektima razvoja u sredinama u kojima žive– kazala je Palurovićka,  dodajući da je u Skupštini Grada šest žena sa seoskog područja, a da ih je  među članovima Saveta mesnih zajednica tek oko 15 odsto.

Palurovićka je iznela podatak da su od ukupno 12.088,  žene nosioci 2.327 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno, 19 odsto, dok  su kao članovi porodice i rođaci koji su obavljali poljoprivredne aktivnosti na porodičnom gazdinstvu, zastupljene sa 61 odsto.

Prema njenim rečima, Grad je za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja u ovoj godini izdvojio 40 miliona dinara. Za prvih devet meseci 2018.  preko 300 poljoprivrednih gazdinstava je dobilo subvencije Grada, među kojima je 80 žena, nosioca poljoprivrednih gazdinstava.

Podsetila je i na to da ovdašnji Dom zdravlja, kroz organizovanje tribina, intenzivno radi na edukaciji žena sa seoskog područja,  o značaju preventivnih pregleda kada su u pitanju karcinom grlića materice i karcinom dojke.

Simbolično, na Međunarodni dan žena na selu, Grad Kruševac je ženama sa seoskog područja uputio Javni poziv za pohađanje osnovne obuke za rad na računaru i obuke za pisanje poslovnog plana.

– Grad Kruševac će,  u saradnji sa Koordinacionim telom Vlade Republike Srbije, uz finansijsku podršku organizacije UN WOMEN, sprovesti osnovnu informatičku obuku za 150 žena sa seoskog područja a do 50 žena dobiće besplatnu obuku i pomoć u izradi biznis plana, koji je neophodan prilikom konkurisanja za sredstva iz programa za podseticaj zapošljavanja– kazala je Palurovićka , uz napomenu da  će pomenuti poziv biti postavljen na sajtu Grada i da će biti otvoren do 25.oktobra, te poziv ženama sa sela da se prijave.

Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca, Mirela Rapić, podsetila je da je Grad Kruševac od 2014.godine potpisnik Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnoim nivou, da u skladu sa načelima Povelje i usvojenim akcinim planom  nizom aktivnosti nastoji da doprinese ostvarenju rodne ravnopravnosti i unapređenju položaja žena, te da se posebno radi na unapređenju ekonomskog položaja žena, usavršavanju i edukaciji, zdravstvenoj zaštiti, povećanju broja žena na mestima odlučivanja, suzbijanju nasilja nad ženama i promociji rodne ravnopravnosti.

Tribini u Kruševcu prethodila je poseta mladom bračnom paru Stanojević  iz Belasice koji se opredelio za život na selu i egzistenciju obezbeđuje preradom voća i povrća.

Margareta Stanojević, mlada preduzetnica, zajedno sa suprugom pokrenula je sopstvenu proizvodnju. Stanojevići koji  inače sledećeg meseca iščekuju novog člana porodice, bave se preradom voća i povrća, odnosno, proizvodnjom džemova i zimnice, bez konzervansa i veštačkih boja i aroma.

Prema rečima buduće mame Margarete , početak je bio težak, ali su nakon prolaska obuke ARR i osmišljavanja proizvodnog programa, došli i prvi rezultati. Nakon što je kroz program lokalne samouprave za mlade preduzetnice pristigla i mašina pasirka, tržište je počelo polako da se širi.

Margareta Stanojević  poručila je mladim ljudima da budu hrabri i da, ukoliko imaju bilo kakvu ideju, ne treba da se plaše da pokrenu sopstveni biznis.