U Gradskoj biblioteci – „Ko oglašuje, taj napreduje“

Bibliotekarka savetnica mr Snežana Nenezić predstavila je u Narodnoj biblioteci Kruševac svoju najnoviju knjigu „Oglasi u kruševačkoj periodici između dva svetska rata“ sa motom „Ko oglašuje taj napreduje“. Promocija je organizovana u sklopu manifestacije „Božić u Lazarevom gradu“, čiji su organizatori kruševačke Regionala privredna komora, Narodna biblioteka i Turistička organizacija.

Ova jedinstvena monografija predstavlja sećanje na Kruševac kakav je nekada bio, a sadrži tekstualne i grafičke ilustracije iz perioda od 1919 – 1941. godine.

Zanimljiv pogled na život Kruševljana 20-ih i 30-ih godina prošlog veka, autorka je dala kroz primere oglašavanja različitih usluga (advokatskih, bankarskih, osiguravajućih kuća, posredničkih biroa, ugostiteljskih objekta, fotografskih radnji…), te odeće i obuće, konditorskih, farmaceutskih, hemijskih i drugih proizvoda. Oglasi su dragocena pomoć u sticanju saznanja o izdavaštvu, štamparstvu, bibliotečkoj delatnosti, čitanju, kulturi, o humanitarnim društvima, zanatlijama, koncertima, bioskopima, maskenbalima, takmičenjima, sportu i drugim oblastima. Otuda i autorkin zaključak da se kroz fenomen reklame, odnosno oglasa, može razabrati čitav politički, društveni i ekonomski milje jednog društva u određenom vremenu.

-Nekoliko godina prikupljala sam materijal za ovu knjigu iz više izvora, pa i iz privatnih kolekcija i tom prilikom zaključila da se oglasi iz tog perioda do danas nisu mnogo promenili. U periodu između dva svetska rata već imamo brendove koji su i danas poznati, kao što je „Nivea“ krema ili kao što su neke firme tehničkih aparata npr. „Filips“ ili „Telefunken“, koje su se na tržištu pozicionirale dvadesetih godina prošlog veka sa radio aparatima. Putem oglasa ti proizvodi nalazili su put do potrošača. Reklama je obično bila na četvrtoj strani kruševački novina: „Kruševačka oblasna samouprava“, „Jugoslavija“ i „Kruševački glasnik“. Ta četvrta strana je bila posvećena oglasima izuzev kada su bili u pitanju neki praznični brojevi, koji su bili obimniji i onda su postojala druga dešavanja, kao npr. čestitanja, gde čestitaju vlasnici radnja svojim mušterijama, svojim prijateljima.

Oglasi su bili, uglavnom, tekstualni, a oni koji su bili bolje grafički obrađeni bili su od velikih brendova koji i danas posluju – kaže autorka mr Snežana Nenezić.

Prema njenim rečima, oglasi iz ovog perioda pokazuju kako su poslovale male zanatske radnje, ali bilo je i ličnih oglasa. Na primer, lični oglasi tipa” udala bih se“, ili „tražim ženu“ ili „ne priznajem dugove“, a osim toga ovde su se reklamirale firme i iz bivše Jugoslavije. Na primer, tridesetih godina prošloga veka postojala je Dopisna škola u Sarajevu koja se reklamirala. Mogla je da se uči dopisno i reklamirale su se neke firme za poboljšanje kućnog budžeta. U božićnim brojevima „Kruševačkog glasnika“ privrednici su čestitali građanima praznik, a postojao je i spisak priložnika koji su pomagali siromašnima.

Ova monografija je samostalni izdavački projekat mr Snežane Nenezić i naišla je na lep prijem i interesovanje brojne publike u Čitaonici Narodne biblioteke Kruševac, ali i u stručnoj javnosti.

Promociji su prisustvovali predstavnici Regionalne privredne komore, Turističke organizacije, Vojske Srbije i mnogobrojni kulturni i javni radnici Kruševca.

Nikola Milenković