Od toga će oko 9.000 radnih mesta biti ugašeno ciljanim otpuštanjima. Ministarka je, govoreći na Kopaonik biznis forumu, naglasila da se ovog puta neće seći sekirom, nego hirurški precizno, da se ne bi dešavalo da odu oni ljudi čija su radna mesta potrebna.
Kao primer takvog rada, Udovički je navela ranije slučajeve kada su uz otpremnine odlazili nastavnici, da bi odmah zatim bili zapošljavani drugi, jer jeneko morao da drži časove. Ili se dešavalo da otpremnine dobiju oni koji bi ionako otišli u penziju.
Kako je istaknuto na panelu na kojem su pored Udovički, učestvovali i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, ministar privrede Željko Sertić i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, u Železnicama Srbije će u narednih pet godina bez posla ostati 6.000 ljudi koji predstavljaju višak, od čega će samo u prvoj godini biti eliminisano 2.000 radnih mesta, dok je u EPS-u 1.000 ljudi prekobrojno.
Pokušavajući da okupljenim objasni “čime se to bavi Kori”, Udovički je sebe uporedila sa potpalubljem koje se ne vidi, ali je ključno za rad broda.
“Ja sam operativni sistem, a Zorana je aplikacija”, bio je drugi pokušaj Udovički da plastično opiše svoje radno mesto. “Šta se nalazi u potpalublju? Promena organizione strukture, unapređenje procesa rada, uređenje službeničkog sistema i upravljanje javnim finansijama”, objasnila je Udovički.
– Srbija čak i posle smanjenja plata za 10 odsto, za zarade izdvaja 11 odsto BDP-a, dok je prosek novih članica EU 9,5 procenata, norma je osam odsto, a naša fiskalna strategija traži sedam procenata, jer imamo velike izdatke za penzije – rekla je Udovički.
Ona je, ipak, ocenila da naša javna uprava nije velika, iako jeste preskupa. Tako je iznela podatak da u Srbiji na 100 stanovnika dolazi sedam zaposlenih u javnoj upravi, dok je prosek u novim članicama EU osam na 100, a u ostatku Evrope i više.
– Mi smo evropska zemlja i želimo evropski nivo javnih usluga – rekla je. Udovički je dodala da su u toku funkcionalne analize, koje će pokazati gde su tačno viškovi, ali da ima oblasti u kojima viškova ni nema.
S druge strane, troškovi su, recimo u zdravstvu dva puta veći nego u novim članicama EU, a u MUP-u za 90 odsto. U prosveti su čak manji nego u EU, ali je neracionalna raspodela sredstava. Tako 64 odsto školskih zgrada koristi samo sedam odsto učenika. Kako je dodala Udovički, kada bi se u zdravstvu i prosveti broj zaposlenih smanjio za po pet odsto, ušteda bi bila oko 0,3 odsto BDP-a. U bolnicama, na primer, postoji manjak osoblja, činjenica je da više od 25 odsto zaposlenih u zdravstvu i prosveti čini nenastavno i nemedicinsko osoblje.
Prvi rezultati funkcionalnih analiza pokazuju i da imamo suviše rukovodilačkih funkcija u odnosu na izvršilačke, ali da često nedostaju strateške funkcije. Udovički je podsetila da se novi Zakon o inspekcijskom nadzoru već uveliko primenjuje i da će od 2017. Inspektori četiri glavne inspekcije elektronskirazmenjivati podatke. Ona je navela i da će Zakon o opštem upravnom postupkuuspostaviti obavezu da svi službenici međusobno razmenjuju podatke, tako da će građani “koji dođu sa ličnom kartom, a službenik im traži izvod iz matične knjige rođenih, moći da se žali na takvo postupanje”. Ovaj zakon će stupiti na snagu u junu 2017. jer “su potrebne masovne obuke službenika”.
Zorana Mihajlović je naglasila da će iz Železnice otići 6.000 ljudi, te da se restrukturiranje tog preduzeća odvija po planu, a da je veliki napredak napravljen i u razvoju infrastrukture, tako što je u 2015. modernizovano 120 kilometara pruga. Ona je dodala da je dug Železnice za struju u februaru bio 750 miliona dinara, a da je do sada otplaćeno 450 miliona. Vrednost svih radova u Železnici trenutno je oko 1,5 milijarde evra.
Čak je i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, pohvalio plan restrukturiranja Železnice, rekavši da je odličan, ali da je bilo predviđeno da u martu bez posla ostane 2.700 ljudi, što se zbog otpora sindikata nije dogodilo. Zato je Petrović naglasio da će tek kada se racionalizacija sprovede, moći da se govori o tome da se plan stvarno i realizuje. On je kritikovao EPS zbog povećanja fonda za zarade za pet milijardi dinara, što koincidira sa šest milijardi dinara za koliko su EPS-u povećani prihodi kada je poskupela struja.
– EPS je ogroman problem. Njegov dug je milijardu evra, i to nije sve stari dug, jerje 2009. napravljeno 550 miliona evra duga. Zato postoji opasnost da EPS postane novi Srbijagas – upozorio je Petrović.
Danas
