Tranzicija “ukinula” blizu 20.000 radnih mesta 

Odlaskom IMK “14.oktobar” u stečaj stavljena je tačka na krah nekada moćne kruševačke privrede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Kruševcu je 1994. godine u pravnim licima i kod preduzetnika radilo 38.420 ljudi, dok ih je 2014. godine bilo 23.860. Tokom prošle godine iz tri firme u restrukturiranju uz socijalne programe otišlo je više od dve hiljade radnika, dok je krajem 2013. godine četiri fabrike, tadašnja “restrukturaša”, na isti način napustilo  skoro 700 ljudi. Ta preduzeća  su tada praktično ostala bez radnika, čekajući stečaj u koji su i formalno ušli 2015. godine

Tokom prethodne dve decenije  broj zaposlenih je smanjen za oko 15 hiljada, a reč je uglavnom o ljudima koji su radili u veliki društvenim preduzećima. Pojedina su pre početka privatizacije, početkom novog milenijuma, otišla u stečaj, druga su prošla kroz neuspešne prodaje te potom bila u većinskom državnom vlasništvu, odnosno postupku restrukturiranja. Nakon što je i ta opcija zakonom ukinuta, nakon maja 2015. godine, šest od osam “restrukturaša” otišlo je u stečaj. Unapred pripremljeni plan reorganizacije usvojen je za Fabriku maziva, dok bi odluka o tome da li će UPPR biti prihvaćen za “Trajal korporaciju”, trenutno najmnogoljudnije kruševačko preduzeće sa oko 1.100 radnika, trebalo da bude doneta početkom oktobra.

Najčešće se ne uplaćuju doprinosi penzijsko invalidskog osiguranja, ne poštuje se isplata otpremnine kod socijalnog programa niti za odlazak u penziju, ne isplaćuju se zarade, čak ni minimalne

Da položaj radnika u Kruševcu nije na zavidnom nivou te da je to rezultat loših privatizacija i tranzicionih dešavanja smatra Milenko Mihajlović, predsednik kruševačkog Samostalnog sindikata.

– Kruševac je pre 2000-te godine imao 36 hiljada zaposlenih, 20 hiljada u realnom sektoru i 16 hiljada u nadgradnji. Ta cifra se drastično promenila, loše privatizacije su učinile da danas ovde u proizvodnji radi tek oko 5 hiljada ljudi. Sa optimizmom očekujemo najavljeno otvaranje novih radnih mesta i mislimo da će preko novih radnih mesta loš položaj zaposlenih biti popravljen – kaže on.

Broj zaposlenih u Kruševcu, podaci Republičkog zavoda za statistiku

Kruševačkom Samostalnom sindikatu svakodnevno se obraćaju radnici za savet ili da se uradi podnesak, kaže diplomirana pravnica Zorica Savić Nikolić, šefica stručne službe.

– Oblici nepoštovanja prava zaposlenih su brojni. Najčešće se ne uplaćuju doprinosi penzijsko invalidskog osiguranja, ne poštuje se isplata otpremnine kod socijalnog programa niti za odlazak u penziju, ne isplaćuju se zarade čak ni minimalne. Pomenute nepravilnosti su razlog za podnošenje tužbi sudu. Osim toga tužbe se podnose i zbog naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora – navodi ona.

Sindikat je, dodaje, za radnike preduzeća koja su u stečaju u delu koji se odnosi na prijavljivanje potraživanja napisao na hiljade tužbi, ali da je problem u tome što, neretko, stečajni dužnik to nije mogao da isplati.

U procesu tranzicije broj članova kruševačkog Samostalnog sindikata se sa 30-tak hiljada početkom milenijuma sveo na sadašnjih oko 8 hiljada

Iskustvo kruševačkih sindikata pokazuje da je situacija najteža u malim i srednjim preduzećima, čiji radnici često nisu članovi sindikata i koji samo gledaju kako da zadrže posao, dok je iskustvo sa kompanijama koje dolaze sa Zapada pozitivno.

– Položaj radnika je u preduzećima koja su kupili vlasnici iz Evrope, iz zemalja u kojima je sindikalni pokret razvijen, na zavidnom nivou – navodi Mihajlović.

U procesu tranzicije ni kruševački Samostalni sindikat nije prošao bez posledica – broj članova se sa 30-tak hiljada početkom milenijuma sveo na sadašnjih oko 8 hiljada.

Poboljšanju položaja radnika trebalo bi, smatra Mihajlović, da doprinese najavljeno otvaranje novih radnih mesta te socijalni dijalog bez koga “nema prosperiteta”.

“Muke po preduzetnicima” – kad sam sebi ne daš odmor

            Paralelno sa smanjivanjem broja radnika u društvenim preduzećima tokom tranzicije,  rastao je broj zaposlenih kod preduzetnika. Statistika pokazuje da je 1994. godine u preduzetničkom sektoru bilo 2.280 zaposlenih dok ih je dvadeset godina kasnije bilo 5.492.

Pojedini radnici koji su tokom tranzicije ostali bez posla otvarali su zanatske, uslužne i trgovinske radnje No, ni taj sektor nije ostao imun na slabu materijalnu situaciju sugrađana te sveprisutnu ekonomsku krizu

Računajući da će mu lokal u jednoj od glavnih gradskih ulica omogućiti uspešno poslovanje Kruševljanin I.S. je pre pet godina otvorio uslužnu radnju.

– Prve dve godine sam radio sam, od jutra do mraka, onda sam zaposlio prijatelja koji je u međuvremenu ostao bez posla. Evo, radimo ukupno pet godina tokom kojih ni jednom nisam otišao na odmor. Ni on nije koristio odmor. Jedva uspevam da isplatim njemu platu, a za mene koliko ostane – ispričao je on.

Na kraju 2015. godine u Kruševcu je bilo ukupno 5.128 privrednih subjekata, 1.245 privrednih društava i 3.883 preduzetnika. U toj godini je otvoreno 75 i zatvoreno 19 privrednih društava, dok je otvoreno 697 preduzetničkih radnji, a zatvoreno 637.

Sivu ekonomiju svesti na 10 od 15 odsto, jer ona u ovom trenutku čini više od 30 odsto i odnosi od 2 do 3 milijarde evra godišnje

Mirko Miladinović, predsednik Udruženja preduzetnika Rasinskog okruga i predsednik Skupštine preduzetnika pri Privrednoj komori Srbije, kaže da Rasinski okrug jedini u Srbiji ima porast privrednih društava i preduzetničkih radnji, te da je u to uložen zajednički rad i trud više institucija.

Podaci Agencije za privredne registre, objavljeni u Lokalnom akcionom planu zapošljavanja, pokazuju da je broj privrednih subjekata na kraju prošle bio veći u odnosu na 2014. godinu, ali i da ih je bilo manje nego na kraju 2010. godine – kada je ukupno bilo 5.247 privrednih subjekata. Privrednih društava je tada bilo za dvadesetak manje nego na kraju prošle godine – 1.222, dok je preduzetnika bilo za pedesetak više, odnosno 4.025.

Mirko Miladinović, predsednik Udruženja preduzetnika Rasinskog okruga i predsednik Skupštine preduzetnika pri Privrednoj komori Srbije

– Sindikat zaposlenih kod preduzetnika ne postoji – kaže Miladinović dodajući da, što se tiče zaposlenih kod preduzetnika Zakon o radu daje regulativu, štiti zaposlene, a da je drugo pitanje da li oni smeju ili ne smeju da iskoriste pravo.

– Zaposleni treba da se izbore u okviru svoje grupacije. Davne 1974. sam osnovao sindikat zaposlenih radnika kod privatnika, prvi u Srbiji, drugi u tadašnjoj SFRJ. Da li sada zaposleni imaju volju, umeće, razmišljanja, da li će tako nešto raditi ne znam – kaže Miladinović koji iza sebe ima skoro pola veka radnog i tek nešto malo manje preduzetničkog staža jer je kao frizer počeo da radi sa svega 15 godina.

Za preduzetnike, koji su neretko i vlasnici i radnici, značajno bi bilo osnivanje Razvojne banke koja bi ih, objašnjava Miladinović, pratila kreditima sa izuzetno niskim kamatama.

Poboljšanju položaja tog sektora doprinelo bi i smanjivanje stope poreza i doprinosa, u meri u kojoj država trenutno može da izdrži.

– Za to treba sivu ekonomiju svesti na 10 od 15 odsto, jer ona u ovom trenutku čini više od 30 odsto i odnosni od 2 do 3 milijarde evra godišnje, što je rak rana za Srbiju. Treba uposliti sve inspekcijske službe da suzbijaju sivu ekonomiju, tako bismo većim brojem oporezovanih mogli da napunimo budžet sa nižim procentom poreza – zaključuje Miladinović.