„Tragovi egzistencije” savremenog čoveka u Umetničkoj galeriji

U Umetničkoj galeriji priređeno je predstavljanje kataloga, te stručno vođenje kroz izložbu „Tragovi egzistencije” Gorana Despotovskog. Kroz postavku odabranih radova, višestruko nagrađivanog autora, posetioce je povela istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Biljana Grković

– Naša želja, zajedno sa umetnikom, bila je da i u katalogu predstavimo to promišljanje radova, koncept izložbe, izbora radova za ovaj prostor, koji je jedan od najspecifičnijih izložbenih prostora u zemlji, i taj novi kontekst koji radovi dobijaju u ovom prostoru – rekla je Biljana Grković.

Autor je kroz dugogodišnje i stalno zanimanje za čoveka, egzistencijalna i sociološka pitanja, te kroz teme koje razvija i nadograđuje u pojedinim ciklusima-temama i podtemama, sagledao okolnosti u kojima živi savremeni čovek u društvu.

– On je svoj doktorski rad pretočio u knjigu, u kojoj je do detalja izneo svoja promišljanja, pisao o svojoj poetici, o svakom radu posebno. Zato se ovde, uz svaki rad, nalaze i legende. Svaki rad opisao je do tančina. Osetio je potrebu da savremenu umetnost moramo i objasniti. Umetnici sami svoju umetnost i svoje radove približavaju publici, jer su ti radovi zasnovani na tim egzistencijalnim i socijalnim pitanjima. On detektuje ta različita stanja u kojima se nalazi čovek i mi tu možemo da prepoznamo od nekih lokalnih, regionalnih, naših prilika, tranzicionih do onih globanih i opštih prilika koje danas potresaju čovečanstvo i ovu savremenu civilizaciju, koja nije mnogo odmakla od onih velikih sukoba od pre više godina i vekova – objasnila je ona.

U njegovim radovima možemo prepoznati pitanja koja nameće savremeno društvo, koje je u neprestanoj krizi na globalnom nivou.

– Na neki način on detektuje različita ponašanja ljudi, pre svega neko stanje ugroženosti, bespomoćnosti, izglobljenosti, utopije do stanja i tragova egzistencije vidljivih na telu čoveka. Ti tragovi egzistencije se odnose na postojanje, na ono što je aktuelno, ali i ono što je izvučeno, kao tragovi egzistencije koje on sumira kao opšta stanja – dodala je ona.

Pred kruševačkom publikom našli su se radovi koji u fokusu imaju figuru, od potpunog odsustva figure i njenog tek naslućivanja, kao i ponašanja, u nizovima koji čine rad „Sako”, preko ukazivanja na bezobličnost mase kroz figure muškaraca-lutke, do uvođenja ženskih fugara – lutki drugačijeg narativa, gde se osim ukazivanja na položaj žene, razvija relacija muško-ženskih odnosa:

– Kod njega je posebno zanimljiva stalna suprotnost od crno-belih odnosa, preko suprotstavljanja različitih materijala mekog platna i hladnog metala ili belih keramičkih pločica pričvršćenih na čvrstu armaturu zida, sa suptilnim uvođenjem vode i zvuka, sa posebnim akcentima koji doprinose i dopunjavaju postavku u video radovima – naglasila je Grkovićka.

Inače, izložba „Tragovi egzistencije” Gorana Despotovskog realizuje se u godini obeležavanja 60 godina Umetničke galerije, kada osim, programske usmerenosti da predstavlja savremene umetničke pojave, u godini jubileja nastoji da na izvestan način pozove na promišljanje nas samih, čoveka u današnjem svetu velikih i dramatičnih promena kroz radove umetnika, koji na poseban način otvaraju i dijalog sa publikom. Izložba će biti otvorena do 10. decembra.

J.A.

O autoru

Goran Despotovski rođen je 1972. godine u Vršcu. Na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1995. godine. Osnovne akademske i magistarske studije slikarstva završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i 2018. godine stekao zvanje: Doktor umetnosti – Likovne umetnosti. Od 2004. godine zaposlen je na istoj akademiji, a 2019. godine je izabran u zvanje redovnog profesora, za užu umetničku oblast Slikarstvo. Predsednik je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 2017. godine. Živi i radi u Novom Sadu.

Izlagao je na šezdeset i tri samostalne i na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Višestruko je nagrađivan iz oblasti likovnih umetnosti. Autor je više projekata u okviru Akademije umetnosti u Novom Sadu: Razlike (2005–), Slika (2011–), Knjiga (2016), Prostor digitalne slike (2016), Kôd u umetnosti (2021) i projekata u okviru SULUV: SMIC. pokretna forma (2019–), Pomeraj u kôdu (2021–) i dr.