Sveti Vartolomej i Varnava – običaji i verovanja

Danas, svi vernici pravoslavne veroispovesti slave praznik Svetih apostola Vartolomeja i Varnave. Sveti Vartolomej bio je jedan od dvanaestorice Isusovih apostola. Prema predanju, on je, zajedno s apostolom Filipom i njegovom sestrom, devicom Marijamom, propovedao jevanđelje u Aziji, Indiji i Jermeniji.

U hrišćanskim spisima pominje se da su ovi apostoli svojim molitvama umrtvili veliku zmiju koju su neznabošci držali u hramu, pokazujući time koliko je moćna molitva. Veruje se da je Vartolomej izlečio ćerku jermenskog cara, ali ga je njen zavidni brat ubio i razapeo na krst. Pošto su hrišćani tvrdili da se nad njegovim moštima dešavaju čuda, neznabošci su njegov kovčeg bacili u more. On je, prema predanju, doplovio do obale Liparskih ostrva, gde ga je dočekao episkop Agaton i sahranio ga u hramu. Kasnije su njegove mošti prenete u Rim. Vartolomej se u nekim jevanđeljima pominje kao Vartolomej, a negde kao Natanailo, ali je reč o istoj ličnosti.

U našem narodu, ovaj praznik se naziva i Vratoloma, odnosno Vrtoloma. Običaj je da se na ovaj praznik ne rade teški fizički poslovi, naročito ne oni u poljima oko useva. Prema starom verovanju, ako se danas radi u polju, oluje i poplave će uništiti useve.

U nekim delovima Srbije postojao je običaj da se na ovaj praznik deci ne dozvoljava da se penju na drvo, kao i da se ne treba kupati u reci.

Danas bi trebalo izgovoriti molitvu, zahvaliti se i zatražiti blagoslov.

M.M.