Svaki peti građanin odazove se na skrining raka debelog creva

Od blizu 14.000 građana, koliko ih je tokom prošle godine od strane kruševačkog Doma zdravlja pozvano na skrining raka debelog creva, odazvalo se ispod  20 odsto. Da bi se smrtnost od ove maligne bolesti smanjila za 30 do 50 odsto, potrebno je da skriningom bude obuhvaćeno 75 odsto žena i muškaraca iz ciljne populacije  

Sa organizovanim skriningom kolorektalnog karcinoma debelog creva u Kruševcu se krenulo početkom 2015. godine, kada se na skrining odazvalo samo 8,1 odsto od ukupno pozvanih građana iz ciljne populacije. Iako je tri godine kasnije procenat pregledanih pacijenata  udvostručen, odziv na skrining je i dalje izuzetno loš.

Kako objašnjava prim dr Slavica Kulišić, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva DZ Kruševac, pozivanje od strane Doma zdravlja obavlja se po predviđenom programu ove zdravstvene ustanove i u skladu sa Nacionalnim programom za rano otkrivanje karcinoma debelog creva. Problem je, kako kaže, to što građani još uvek nemaju dovoljno razvijenu svest o značaju preventivnih pregleda.

dr Slavica Kulišić, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva DZ Kruševac

– Lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti su ti koji svoje pacijente upoznaju sa značajem skrininga i sa procedurom davanja uzorka stolice. Od ukupnog broja pacijenata koji pristanu da učestvuju u skriningu, veliki je broj onih koji uopšte ne urade test ili urade a ne donesu rezultat na uvid svom izabranom lekaru– kaže ona.

Organizovani skrining se, podseća Kulišićka, sprovodi kod naizgled zdrave populacije, bez prisustva simptoma i znakova bolesti, a u cilju  ranog otkrivanja karcinoma, gde su skriningom raka debelog creva obuhvaćeni građani starosti od 50 do 74 godine.

– Cilj ovog skrininga je da se bolest otkrije u stadijumu polipa i takozvanih „nemih zona“, kada je moguće intervencijom gastroenterologa (skidanjem polipa) sprečiti nastanak karcinoma uz, u određenom vremenskom periodu redovno praćenje, kako ne bi došlo do maligniteta – kaže ona.

Govoreći o proceduri davanja uzorka stolice, Kulišička je naglasila  da je ovaj okultni test na skriveno krvarenje besplatan, brz, jednostavan i neagresivan.

– Test na okultno krvarenje  radi se u laboratorijama Doma zdravlja i ukoliko je pozitivan, zakazuje se kolonoskopija na Odeljenju gastroenterologije u ovdašnjom Bolnici. Pacijent od svog izabrabog lekara dobija uputstva o pripremi za taj pregled i, uz urađenu krvnu sliku, EKG i protrombinsko vreme, odlazi na kolonoskopiju – ističe ona, dodajući i to da  pozitivan test ne mora uvek da znači da neko ima karcinom, a da se kod onih kod kojih je test negativan, on ponavlja za dve godine.

Faktori  rizika za nastanak ove maligne bolesti su, pre svega, genetika, potom način ishrane, gojaznost, fizilka neaktivnost i stres, a najčešći simtomi raka debelog creva su poremećaj pražnjenja stolice (smenjivanje zatvora i proliva), krvave sluzave stolice, nadimanje i gubitak telesne težine.

– Ukoliko je reč o karcinomu levog kolona,  javljaju se bolovi i poremećaj u pražnjenju creva, dok kod desnog kolona nema tog poremećaja ali ima anemije – ističe doktorka Kulišić, naglašavajući i to da se karcinom debelog creva uspešno leči ukoliko se otkrije na vreme, te da je u interesu građana da se odazovu i ulestvuju u skriningu.

Plan za 2019. godinu je, kako je kazala, da se na organizovani skrining raka debelog creva pozove 20.000 građana iz ciljne populacije, s tim da će među onima koji budu pozvani biti i građana koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu,  izabranog lekara ili su promenili mesto boravka pa su, imaju’u to u vidu, očekivanja da se na pregled odazove oko 15.000 ljudi.

– Akcionim planom za 2019-tu predviđeno je da se pozove više ljudi nego prethodnih godina. Zahvaljujući tome što lekari opšte prakse sada imaju mogućnost da izdaju elektronke recepte, smanjuje se i broj kurativnih pregled, pa samim tim ostaje i više vremena za rad na prevenciji. Ovo se ne odnosi samo na skrining raka debelog creva, već i na skrinig dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i depresije – ističe ona, dodajući i to da od pre godinu dana Dom zdravlja ima odlučnu bazu podatak u elektronskom kartonu, što će dodatno uticati na efikasnost kada je u pitanju pozivanje i prevencija karcinoma.

Doktorka Kulišić osvrnula se i na predlog Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je u Skuštinu stigao početkom godine, a predviđa da će svaki građanin koji se neopravdano ne odazove na skrining pregled tri puta zaredom, a u međuvremenu se razboli, plaćati do 35 odsto od pune cene lečenja.

– Smatram da će, ukoliko ovaj zakon bude usvojen, odziv građana na skrining preglede biti znatno veći. Suština tog zakona svakako nije kažnjavanje pacijenata, već način da se oni animiraju i dođu na preglede koji im mogu sačuvati život – mišljenja je doktorka Slavica Kulišić.

Prema podacima kruševačkog Zavoda za javno zdravlje, u Rasinskom okrugu godišnje od karcinoma debelog creva oboli oko 180 a umre 90 ljudi. U poslednjih deset godina prisutan je trend obolevanja i umiranja, a podaci pokazuju da su te stope, za oba pola, iznad proseka za centralnu Srbiju. Cilj skrininga je da se smanji incidencija i mortalitet kolorektalnog raka, a prema iskustvima zemalja koje već duži period sprovode skrining, smrtnost se na taj način može smanjiti od 30 do 50 odsto.