Sudbina kraljevog ađutanta Dušana D. Krstića prvi put na izložbi: Narodni muzej spasio generala od zaborava

Zvao se Dušan D. Krstić. Bio je lični ađutant kralja Aleksandra Karađorđevića, nosilac najviših državnih i vojnih odlikovanja Kraljevine Srbije, SHS, Jugoslavije i Francuske. Predavač na Sorboni, odličan prijatelj Šarla De Gola. Sve do večeras, gotovo nepoznat javnosti, čak i u Kruševcu, gde je rođen 1889. godine. A rođen je u kući koja se nalazi samo 200 metara od Narodnog muzeja, gde je upravo otvorena izložba posvećena njegovom životu, izuzetnoj vojničkoj karijeri i časti

– Naš deda je konačno iz anonimnosti vraćen u istoriju, gde mu je i mesto – kaže nam Dušan Krstić iz Niša, unuk slavnog generala. – Veoma smo ganuti zbog ideje da se o njemu govori, da se njegovo ime sačuva, kao što smo mi sve ove godine čuvali njegov legat i sada ga dali muzeju kako bi se izložio.

Unuka Jelena Petković nam otkriva kako je njen deda odbio da položi zakletvu komunistima i uprkos činjenici da mu je bila konfiskovana imovina, a stan delio sa podstanarima, nije nikada bio ogorčen. Uvek je govorio da će biti bolje, da ja važno samo ono što se ima u glavi, u srcu.

– Kada se baka porađala na dvoru i kada je na svet donela moju mamu Oliveru, došao je kralj Aleksandar i poklonio joj zlatnik, danas taj zlatnik čuva moja ćerka – govori nam ponosno Zorica Lukić, unuka kraljevog ađutanta.

Priču o generalu Dušanu D. Krstiću rešili su da trajno kroz publikaciju o njegovom životu sačuvaju stručnjaci kruševačkog muzeja, istoričari Goran Vasić i Sanja Rutić-Vorotović. Izložba je nastala zahvaljujući dragocenostima iz porodične arhive koje su sačuvali generalovi potomci.

– Pre nego da mu oduzmu imovinu, porodica je uspela da sačuva vredne stvari, mačeve, jatagane, ordenje, lične predmete, tako što ih je zakopala pored pruge – otkriva nam Sanja Rutević-Vorotović. – Zahvaljujući tom trudu, danas imamo izložbu sa 58 fotografija i 57 arhivalija. Sudbina generala je s druge strane bila takva da je 1945. godine nakon što je odbio da se prikloni komunističkoj vlasti, pomoć potražio od prijatelja sa klase De Gola. Tako je radio i živeo jedno vreme u Parizu, predavao je na Sorboni.

Vojnička karijera koja je prethodila pedagoškoj, bila je obeležena požrtvovanim učešćem u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Direktor muzeja i koautor izložbe Goran Vasić napominje da je general Krstić kao pitomac Vojne akademije završio na frontu, tako da je vrlo mlad morao da u ratnoj praksi proveri teoriju tek pročitanu iz školskih knjiga.

– Napredovao je sigurno, od čina narednika, preko čina poručnika došao do najvišeg čina generala, a bio je toliko od poverenja kralju, da je od 1929. godine bio ađutant – ističe Goran Vasić, dodajući da je general ostavio vredne memoare o svom životu, koji istoričarima pružaju i jedinstven uvid u prošlost i ključne događaje na svetskoj sceni. – I baš je u trenutku kada je izvršen atentant na Aleksandra u Marseju 1934. godine, čuvao njegove sinove Petra, Andreja i Tomislava.

Kako su nam otkrili unuci generala, pre više od 30 godina potomci su boravili u Francuskoj, gde su tamošnji generali sa žaljenjem prihvatili vest o smrt uvaženog vojnika, saborca i profesora Sorbone. Sve do 10. novembra, do kada traje izložba možete se uveriti zašto su Francuzi toliko žalili za njim.A do muzejske zgrade, zastanite prvo kod Trga Despota Stefana, a i malo dalje kod porte Crkve Lazarice. Ovaj veliki čovek, slavljen u Francuskoj, a u Srbiji samo u prvoj polovini 20. veka, tu je učio da hoda. Da se ne zaboravi.

I.R.