SUBNOR opštine Aleksandrovac organizuje brojne aktivnosti i manifestacije

– Razvijanje kulture sećanja i očuvanje identiteta srpskog naroda –

Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova od 1912 – 1999. i njihovih potomaka opštine Aleksandrovac uspešno radi i realizuje brojne aktivnosti.

– Plan rada Opštinskog odbora SUBNOR-a zasniva se na četiri stuba i to: 1. Borci i njihove porodice i potomci palih boraca, 2. Potomci boraca i saradnja sa dijasporom, 3. Međunarodna saradnja sa srodnim udruženjima u svetu i 4. Negovanje tradicije, očuvanje identiteta i kulture sećanja. 

Kultura sećanja je jako bitna i tu ne spada samo polaganje venaca. Zajedno sa Opštinom jednom godišnje organizujemo sastanak sa porodicama boraca i njihovih potomaka, a uspešno ostvarujemo i međuopštinsku saradnju u Rasinskom okrugu i sa drugima u Srbiji, kaže Katarina Petković, predsednica Opštinskog odbora SUBNOR-a opštine Aleksandrovac.

Cilj akcije SUBNOR-a u sledećoj godini je uključivanje što većeg broja mladih u razne aktivnosti i manifestacije. Biće raspisan konkurs na temu Natalijine ramonde za učenike osnovnih i srednjih škola.

– Velika saradnja nam je usmerena na veteranski sektor sa Rusijom kroz veliki broj aktivnosti i sa srodnim organizacijama kada je u pitanju kultura sećanja. Poboljšanje položaja i statusa boraca u opštini i usmerenje na lobiranje kod ministarstva. Do sada je podrška bila novčana i to jednokratna. Trudimo se da bude veća saradnja Opštine sa resornim ministarstvom. Saradnja sa Savezom srpsko – ruskog dijaloga i saradnje KOS (Kultura, obrazovanje i sećanje). Bili smo partneri na nekim projektima. Ove godine je to bio projekat „Duša Rusije“, koju organizuje ruska organizacija „Teritorija, kultura i tradicija“ i Institut za srpski jezik i komunikacije Državnog univerziteta Šuhov iz Rusije – ističe gospođa Petković.

Izložba „Duša Rusije“ se organizuje za celu teritoriju Rusije, a u Srbiji je do sada bila u Trsteniku, Beogradu, Rači Kragujevačkoj, Aleksandrovcu, Nišu i Gračanici, a sledi u Kruševcu, Vranju, Novom Sadu i Banjaluci.

– Imamo dobru saradnju sa Ruskom ambasadom u Beogradu. Oni su obezbedili sredstva za restauraciju spomenika Tatjani Korš, koja je bila veoma cenjena doktorka u Aleksandrovcu, unuka Fjodora Adamoviča Korša, osnivača Dramskog pozorišta u Moskvi. Ona se sa nepunih 17 godina prijavila kao dobrovoljac u Beloj armiji  i borila protiv boljševika. Istakla se u borbama i dva puta je ranjavana. Posle Oktobarske revolucije sa majkom je prebegla u Beograd gde je završila Medicinski fakultet, a po diplomiranju je dodeljena za Župski srez i radila je do 1938. kada je preminula od upale pluća. Obavljenim istraživanjima došli smo do podatka da je ona bila vanbračna ćerka velikog ruskog pisca Antonija Pavloviča Čehova. Želimo da se restauriraju spomenici u Župi. U selu Subotici će 2025. biti restaurirana spomen česma u vrednosti od 15.000 evra. Želimo da se ojača borački sektor na nivou Rasinskog okruga i po svim opštinama. 

SUBNOR Aleksandrovca planira jačanje saradnje sa srodnim organizacijama na Balkanu kroz kulturu  sećanja.

– Partner smo na manifestaciji „Stazama naših predaka“ u Beogradu, koja okuplja škole u kojima se uči ruski jezik. Ove godine je učestvovalo 30 đaka sa Kosova i Metohije uz podršku Kancelarije za KiM. Uz podršku Vlade Srbije nastala je izložba za mir u kojima su učestvovala deca iz Srbije i Ruske federacije, a povodom obeležavanja značajnih datuma iz istorije naših naroda. Godine 2025, povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije biće održana konferencija u Beogradu gde smo mi partneri, a pod nazivom „Balkan kroz prizmu pobedničke diplomatiije“. 

Ostvarujemo saradnju sa BiH i Hrvatskom. Imali smo saradnju sa boračkim sektorom, a u cilju očuvanja identiteta naroda Balkana. Radimo na objedinjavanju boračkog sektora na nivou Rasinskog okruga. SUBNOR hrabro ulazi i u izdavačku delatnost. Knjiga „Da se prošlost Župe aleksandrovačke ne zaboravi“ izdali su Dom kulture, Muzej vinarstva i vinogradarstva i Opštinski odbor SUBNOR -a uz podršku Ministarstva kulture biće predstavljeno u januaru, a „Župa u Drugom svetskom ratu“ u februaru naredne godine.⁸

Ž. Milenković